Председница скупштинског Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић изјавила је данас да Закон о страним држављанима на Косову, који почиње са применом 15. марта, представља покушај дехуманизације и делегитимизације српског народа и истакла да је то питање угроженог права на слободу кретања, права на рад, идентитет, грађанске слободе.
Николићева је за Танјуг рекла да Аљбин Курти овим Законом жели да подвуче једну црвену линији и каже како је он суверен, док заправо само жели Косово без Срба.
„Ово је идентитетско питање, сви који живе на КиМ ће бити странци. Курти овде жели да избрише наше аутохтоно становништво, да каже да смо ми странци у сопственој земљи, то је поента овог закона. Свако ко жели да дође а нема документа тзв. Косова, мора да се пријави неком полицајцу и каже разлоге због којих долази. Ако је радни однос вашег доласка на КиМ, онда ћете морати да донесете потврду из акредитоване установе“, навела је она.
Николићева је истакла да је ово покушај да се мимо Бриселског споразума, Заједнице српских општина и свега онога што је плод Бриселског договори, просвета и здравство увуку у косовски систем и да се они акредитују.
Овај Закон представља атак и на српски универзитет и студенте који тамо уче, као и на сву децу која иду у школу, напоменула је она и додала да је ово доказ да ће Курти рећи да су на Косову Срби и српска заједница „дошљаци“.
На питање од кога у међународној заједници можемо да очекујемо реакцију на примену овог закона и да ли Брисел не може или неће да реагује, Николићева је рекла да колико год да се очекивала реакција на многе друге ситуације, по питању рушења демократије, свих демократских вредности, непоштовање закона, грађанских слобода, све је то неко из међународне заједнице некако аминовао, због чега сматра да се ни у овој ситуацији неко из међународне заједнице неким јачим прекором огласити.
Како је навела, оно што је на Србији, Канцеларији за КиМ и Српској листи је да улажу сваког дана напоре да се овај процес заустави, односно да се нађе неко решење које би било добро за српски народ.
„Најбитније је да међународна заједница српски народ на КиМ заиста препозна онако како јесте, да је КиМ историјско, културно наслеђе Срба на КиМ, да Срби ту живе и да нису никакви странци у својој земљи. Оног момента када међународна заједница препозна српску заједницу и Србе да су они ту вековима живели, онда можемо да разговарамо. Све док нас не препознају тако, они ће увек ићи на руку данас Куртију, сутра некоме другом“, поручила Николићева.
Према њеним речима, међународна заједница је дефинитивно дозволила и отворила рампу Куртију да се Косово очисти од Срба.
Коментаришући то што је Врховни суд Косова примио шест жалби на резултате ванредних парламентарних избора на Косову одржаним у децембру и то након завршетка процеса поновног пребројавања гласова и објављивања резултата од стране Централне изборне комисије, Николићева је рекла да је очигледно Уставни суд једина инстанца на Косову и бастион који Курти није могао да добије.
Било је небројено манипулација на изборима на Косову, истакла је Николићева и додала да садашњи резултат који је Курти добио није резултат праве слике живота на Албанаца на Косову и његове реалне подршке, с обзиром на то да је он добио подршку 300, 400 хиљада људи који живе у иностранству, који не живе под Куртијем и који не виде праву слику.
„Они албански бирачи који живе на КиМ не гледају на тај начин. Манипулација је било свуда, чињеница је да ово није реалан резултат, 57 освојених мандата нико није очекивао. Ненад Рашић није освојио довољан број гласова ни српских, али албанских крађом да како би украо један мандат нашој листи. Како год било, ситуација уопште није добра, на нама је да се боримо за наш народ. Курти не може ништа да уради без Српске листе и зато је СЛ брана свим његовим интересима“, изјавила је она.
Николићева је рекла да колико год се Курти трудио да уведу Српску листу у стање које би било неповратно по српску заједницу, он то не може да уради зато што Српска листа има апсолутну подршку српског народа.
Одговарајући на питање да ли ће Курти овог пута моћи да обезбеди већину за формирање владе, Николићева је оценила да иако они имају 57 мандата и невећинске заједнице које могу да их подрже и Ненада Рашића, да ће Косово поново ући у стање које је било прошле године јер ако се не изабере председник Косова иде се на нове изборе.
„Рок је до 4. марта, али обзиром да 5. марта истиче мандат тзв. председници Косова Вјоси Османи онда се улази у неки други процес а то је избор тзв. председника Косова. Ствар није завршена, требаће им 80 мандата минимум да би изабрали председника, али за то су им потребни и гласови мањина, а Српска листа то неће подржати. Суштина свега је да међународна заједница јасно каже да ли жели КиМ без Срба, или жели КиМ са Србима без права“, поручила је она.
Извор: Танјуг