Делез: Поднели смо захтев за арбитражу ICSID-у како би заштитили своја права у Србији; Лазаревић: Одолевамо притисцима од септембра

Pluton Logistics

Компанија Ahold Delhaize потврдила је данас да је поднела захтев за арбитражу Међународном центру за решавање инвестиционих спорова (ICSID) да би заштитила, како је саопштила, своја права према Билатералном инвестиционом споразуму између Холандије и Србије у вези са регулаторним мерама које је Влада Србије спровела у септембру 2025. године.

Компанија тврди да је одлука Владе Србије утицала на више од 85 одсто прихода компаније Делхаизе Сербиа, као и да су били приморани да донесу одлуку о затварању 25 продавница и обуставе инвестиције планиране за 2026. годину, што је довело до губитка више стотина радних места у Србији.

“Ове регулаторне мере у Србији укључују законско ограничење малопродајних маржи, набавних цена и накнада добављачима, као и увођење права вета добављача на повлачење производа из асортимана и смањење поруџбина.

Ова изненадна и преседанска државна интервенција на малопродајном тржишту утиче на више од 85 одсто прихода компаније Delhaize Србија. Компанија је у 2024. години остварила нето профитну маржу од 4,4 одсто, док је примена уредбе током само четири месеца у 2025. довела до значајних губитака“, навели су из компаније.

Тврде да су се одлучили на захтев за арбитражу након вишемесечних интензивних напора да се, како је наведено, кроз конструктиван дијалог са српским властима пронађу решења која би била у интересу потрошача, привреде и дугорочног инвестиционог амбијента Србије.

Због тога је Ahold Delhaize покренуо арбитражни поступак, будући да његов локални бренд Делхаизе Сербиа наставља да послује у условима губитака који значајно утичу на могућност одрживог пословања и умањују вредност инвестиције Ahold Delhaizе у Србији, наведено је у саопштењу.

Поручују да Delhaize Serbia остаје у потпуности посвећен локалном тржишту.

„Компанија наставља да послује са више од 500 продавница, пружа подршку за више од 11.000 запослених и њихове породице, и одржава дугогодишња партнерства са локалним добављачима, од којих је већина српских компанија“, наводи у саопштењу.

Како кажу, компанија је током протеклих 10 година инвестирала 536 милиона евра у Србију.

Лазаревић: Захтев Делеза за арбитражу очекиван, одолевамо притисцима од септембра

Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић изјавила је данас да је вести да је компанија  Ahold Delhaize затражила арбитражу пред међународним судом у Вашингтону због ограничавања трговачких маржи очекивана и истакла да Делез као инвеститор није дискриминисан, као и да држава упркос притисцима и претњама није хтела да одустане од уредбе.

„Најавили су то, али нисмо хтели да одустанемо од Уредбе. Нама је само интересантно – зашто сада? Зашто се покреће арбитража и позива на BIT (билатерални уговор о инвестицији – Bilateral Investment Treaty) 20 дана пред истек Уредбе, а не раније? Питање је шта стоји иза тога. Од септембра трпимо притиске и претње да ће се покренути арбитража и одолели смо притиску да не укинемо Уредбу о ограничењу маржи“, рекла је министарка Лазаревић за Танјуг.

Поручила је да Делез није дискриминисан као инвеститор у Србији, нити и једна компанија из било које земље.

„Делез је један од 27 трговинских ланаца који су обухваћени Уредбом и то је све време комуницирано са њима“, рекла је Лазаревићева.

Ahold Delhaize групација, чији је члан Делез Србија, затражила је арбитражу пред Међународним центром за решавање инвестиционих спорова – ICSID у Вашингтону због примене уредбе о ограничењу трговачких маржи у нашој земљи.

У питању је Међународни центар за решавање инвестиционих спорова – ICSID (Center for Setlements of Investments Disputes), светска институција која се бави решавањем спорова између држава и страних инвеститора.

ICSID је део Групације Светске банке и његово главно седиште је у Вашингтону.

Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић изјавила је раније да уредба о ограничавању маржи није усмерена против пословања страних трговинских ланаца, али да Србија жели адекватан третман, односно да има сличне услове које ти ланци имају у земљама ЕУ где им је седиште.

„Наше намере су крајње позитивне и ја поново користим прилику да кажем да оно што ми желимо је да се и Делезе и сви други, поготово компаније које долазе из ЕУ, понашају у складу са начином како се то дешава тамо и желимо просто да имамо сличне услове. То значи да Србија није никаква земља неког трећег света. Ми просто желимо да нас третирају на адекватан начин и да се тако понашају, да зараде, да профитирају, наравно да се развијају, али постоје одређене границе“, казала је Лазаревићева.

Влада Србије је уредбом ограничила трговачке марже од 1. септембра 2025. до краја фебруара 2026. за око 20.000 производа, који обухватају основне животне намирнице, кућна хемија и хигијена, по којој највиша стопа марже у трговини на мало, обрачуната на продајну цену без пореза на додату вредност, не може бити већа од 20 одсто.

Такозвани of rabat су ограничени на 10 одсто и односе се на сву робу коју добављач испоручује трговцу.

Такође допуњена уредба је ограничила логистички рабат и накнаду за мањак робе и отпис робе на три односно један одсто.

Уредба се примењује на млеко, млечне и мешовите производе, јаја, безалкохолна пића, кафу, чај, свеже воће и поврће, прераде воћа и поврћа, хлеб и пецива, махунарке, смрзнуте производе, свеже и прерађено месо, свежу и прерађену рибу, слане и слатке кондиторе и цереалије, шећер и мед, брашно, тестенине, уља и масти, сирће, пиринач, со и зачине, кућну хемију, папирну и кухињску галантерију, личну хигијену и козметика, храну за бебе и пелене.

Уредба је обавезала и трговинске ланце да Министарству унутрашње и спољне трговине сваке седмице достављају ценовнике свих група производа који су обухваћени уредбом и који се објављују на Националном порталу отворених података.

Министарка Лазаревић је почетком јануара ове године рекла Танјугу да Уредба о ограничавању маржи неће бити продужавана пошто је план да се до краја првог квартала усвоје три кључна закона који ће увести ред на тржишту.

Лазаревићева је казала да је Уредба о ограничењу маржи дала кључни допринос обуздавању инфлације која је са 4,7 одсто у августу касније пала на 2,8 одсто.

Извор: Танјуг

Related posts

Песков: Нова рунда преговора о Украјини биће одржана ускоро

Тужилаштво затражило притвор за 22 руководиоца због малверзација са гласовима у Ђаковици

Саобраћајна несрећа у Малом Рудару, теже повређена једна особа

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније