До најављене примене закона о странцима и возилима на Косову остало је мање од 40 дана. Извршна директорка Нове друштвене иницијативе Јована Радосављевић каже да ће највероватније доћи до примене од 15. марта, уз могућност да се у ходу решавају поједине техничке потешкоће. Остаје нејасно какав ће бити статус оних који долазе из централне Србије, додаје Радосављевићева.
Према закону о странцима, сва лица која немају косовско држављанство сматрају се странцима и у обавези су да пријаве боравак косовској полицији, док закон о возилима предвиђа забрану управљања возилом на овлашћење, уколико возач нема пребивалиште у земљи у којој је возило регистровано.
Примена приштинских регулатива више пута је одлагана, али, како оцењује Радосављевић, тренутно нема реалних назнака да ће доћи до новог померања рокова.
„Како сада ствари стоје, највероватније ће доћи до примене од 15. марта, уз могућност да се у ходу решавају поједине техничке потешкоће“, каже Радосављевић за РТС.
Истиче да су највише погођени људи који живе на Косову, али немају косовска документа, међу којима су радници и студенти у оквиру српског образовног и здравственог система. „Ове регулативе отварају више питања него што дају одговоре, а њихове последице су далекосежније чак и од забране употребе динара“, упозорава она.
Према њеним речима, примена закона могла би да има директан и негативан утицај на функционисање здравства и образовања у оквиру српског система на Косову.
Она наглашава да би управо ова два сектора, као последњи институционални ослонци српске заједнице, могла бити највише угрожена.
Посебна забринутост односи се на Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, који није акредитован у косовском систему.
Истовремено, 15. марта истиче и рок за подношење захтева за верификацију диплома стечених у оквиру српског образовног система, што додатно компликује положај студената и запослених.
Поступак пријаве боравка на Косову формално је већ омогућен, али остаје нејасно како ће се примењивати на раднике и студенте који су ангажовани у институцијама које косовске власти не признају. „Кључно питање је да ли ће људи који раде и студирају у институцијама српског система моћи да добију дозволе за боравак и рад“, истиче Радосављевић.
Према досадашњим најавама, поједине категорије би могле бити изузете од примене закона, попут лица са српским документима на градове на Косову или оних који имају породичне везе у покрајини.
Међутим, судбина људи који долазе из централне Србије и немају такву документацију и даље је неизвесна.
Уколико дође до строге примене закона, они који не пријаве боравак могли би да се суоче са новчаним казнама, али и са много тежим мерама. „Постоји реалан ризик од депортације, па чак и забране уласка на Косово“, упозорава Радосављевић.
Велики број возила на Косову и даље је регистрован на таблице из централне Србије, иако је део возила у претходном периоду прешао на косовске регистрације. Многи грађани користе возила регистрована на чланове породице или пријатеље, што их додатно доводи у ризик од нових ограничења.
„Возила са српским таблицама третирају се као страна, а међународна овлашћења више неће бити од било какве користи“, наводи Радосављевић.
Она додаје да постоје назнаке да би процес пререгистрације могао поново да буде отворен, али без јасних информација о условима.
Најаве о интеграцији здравства и образовања од 15. марта изазвале су додатну забринутост у јавности.
Радосављевић наглашава да је реч о политичком процесу који мора да буде решаван у оквиру Бриселског дијалога. „Примена закона о странцима и интеграција здравства и образовања су два потпуно различита процеса и не смеју се мешати“, истиче Радосављевић.
Према њеним речима, једнострани потези Приштине нису у духу дијалога и не могу довести до одрживог решења.
Она подсећа да Косово, поред политичких, нема ни финансијске капацитете за интеграцију ова два сектора, што се види и кроз најаве годишњег буџета. Како наводи, није извесно да су у буџету уопште предвиђене линије за такве процесе.
Радосављевић сматра да је много прецизније говорити о легализацији, а не о интеграцији српских институција. Такође подсећа да нацрт статута Заједнице српских општина из 2023. године предвиђа независну образовну и здравствену мрежу, коју финансира Република Србија.
Процес верификације диплома, иако формално омогућава стицање радних лиценци, не гарантује запослење у косовском систему. „Верификација диплома не значи аутоматску интеграцију“, наглашава Радосављевић.
Она упозорава да би овај процес могао да послужи као основ за појачане контроле и притиске на институције српског система. „Постоји бојазан да ће се инспекције користити као механизам притиска“, каже она.
Оцењује да се 15. март у јавности већ доживљава као „дан Д“, јер се више процеса завршава или почиње управо тог датума. Грађани, како истиче, живе у страху и неизвесности, без јасних одговора шта их очекује након ступања закона на снагу.
Радосављевић наглашава да су одговори на ова питања на нивоу званичног Београда, Приштине и међународне заједнице.
Закључује да би јавност морала благовремено да буде информисана о свим дипломатским активностима које се воде како би се смањила неизвесност и страх међу грађанима.
Извор: РТС