Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да најчвршћи ослонац за српски народ у данашњем времену могу да буду војници који су током Првог светског рата жртвовали своје животе да би Срби имали своју отаџбину.
„Време у коме живимо је такво да најчвршћи ослонац можемо да нађемо у вредностима наших дедова, прадедова, праотаца, који су се одрекли своје младости, својих љубави, својих снова, својих живота, својих целих живота, жртвујући себе у својим двадесетим и тридесетим, некада чак и раније, зато да бисмо ми имали нашу отаџбину у којој негујемо наш језик, нашу културу, нашу веру, наше вредности“, рекао је Ђурић током обраћања новинарима у Солуну где је положио венце код маузолеја на Српском војничком гробљу Зејтинлик.
Министар је нагласио да је у времену глобалних турбуленција добро доћи на ходочашће на Зејтинлик која представља највећу индивидуалну костурницу у Европи.
„У времену глобалних турбуленција и олуја које се назиру на хоризонту, добро је место доћи на ходочашће овде на Зејтинлик. Зејтинлик, представља највећу индивидуалну костурницу у Европи, у којој је положено у крипти 5.580 српских јунака, и посетити ово српско војничко гробље, где је у појединачним гробницама још 1.400 наших славом овенчаних војника“, објаснио је Ђурић.
Он је подсетио да су српски војници у времену које је било неупоредиво теже од данашњег сведочили пропасти српске државе коју су затим својим трудом васкрснули.
„Ови војници су у времену које је било неупоредиво теже сведочили најпре пропасти српске државе, а затим су својим трудом, својим делом, залажући себе, заједно са остатком своје генерације, створили васкрс те државе. Створили су државу која је била неколико пута, и по територији, и по броју људи, и по укупним капацитетима већа и јача од оне која је постојала у моменту када је Србија нападнута“, рекао је Ђурић.
Министар је нагласио да је време Првог светског рата показало да победу и успех не одлучују бројно стање, опрема и оружје, већ непоколебљива воља једног народа да дође до успеха.
„То време нас учи да на крају победу и успех одлучује, не бројно стање, не опрема и оружје, не укупни друштвени капацитети или политички тренутак једног момента, већ непоколебљива воља једног народа, једне генерације да дође до успеха и да дође до победе. Управо та непоколебљива вера у Србију, у српство, у отаџбину успела је да доведе до васкрса наше државе“, рекао је он.
Ђурић је додао да је на Зејтинлик дошао да се поклони сенима људи који су положили своје животе за Србију са надом да ће данашња генерација српског народа барем делом да им дорасте.
„Дошао сам само да се поклоним сенима људи који су били много већи него многи и пре и после њих са надом да ћемо ми у нашој генерацији која има много мање изазова него што је имала генерација са којом су се суочавали људи који су овде положили животе, дакле да ће и наша генерација бар делом дорасти жртвама које су овде узидане“, закључио је министар.
Ђурић и Сијарто отворили Конзуларну канцеларију Мађарске у српском конзулату у Солуну
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић и министар спољних послова и спољне трговине Мађарске Петер Сијарто отворили су данас у Солуну Конзуларну канцеларију Мађарске, која је се по систему колокације дипломатско-конзуларних представништава налази у Генералном конзулату Србије у Солуну.
Они су заједно пресекли врпцу и открили таблу Конзуларне канцеларије Мађарске, а Ђурић је поручио да је у временима када односи у свету постају све неизвеснији, поверење постало једна од најређих валута у међународним односима.
„У таквим околностима, једна ствар је важнија него икада – партнери и пријатељи којима можете веровати и на које се можете ослонити. Често кажем да се највећи израз пријатељства не налази у речима или протоколима, већ у делима. А можда је једно од најупечатљивијих дела управо одлука да се подели исти кров. Данас Србија и Мађарска чине управо то“, истакао је Ђурић.
Отварањем заједничког дипломатског простора у Солуну, каже Ђурић, шаље се јасна порука да помирење може прерасти у поверење, поверење у партнерство, а партнерство у стварно, опипљиво јединство.
„Заједничка дипломатско-конзуларна представништва нису само рационално и ефикасно решење – она су снажан симбол међусобног ослањања. Она показују трећим земљама да се међусобно видимо као партнере са којима можемо планирати, деловати и заједно се суочавати са неизвесношћу“, поручио је министар.
Сијарто је изјавио да има све више мађарских туриста у Грчкој којима ће значити да имају могућност да обављају конзуларне послове у Солуну, наводећи да је прошле године више од 600.000 Мађара посетило Грчку.
„Имамо и све већи број мешовитих бракова и све више Мађара ради у међународним компанијама у Грчкој. То је створило потребу за већу конзуларну подршку мађарских држављанима“, рекао је Сијарто.
Говорећи о сарадњи са Србијом, навео је да ће у наредном недељама бити отворена брза железница између две престонице, као и да су у току преговори о откупу руског дела власништва у НИС-у од стране МОЛ-а.
„Што ће омогућити да се нафтним тржиштима три земље у централној Европи – Србије, Мађарске и Словачке – координисано управљају. Тиме ће се готово у потпуности умањити сви недостаци који произлазе из чињенице да су те земље без излаза на море, а оваква трансакција обезбедиће ниво сигурности снабдевања какав до сада није постојао, као и стабилност цена какву раније нисмо искусили“, рекао је Сијарто.
Подсетио је да је ово пета колокација дипломатско-конзуларних представништва две земље, након отварања заједничких просторија у Чилеу, Анголи, Замбији и Малти.
Шефови дипломатије Србије и Мађарске су имали и билатерални састанак у Конзулату.
Церемонија је почела интонирањем химни Србије, Мађарске и Грчке, а присуствовали су и амбасадор Србије у Грчкој Никола Недељковић, генерални конзул у Солуну Јелена Вујић Обрадовић, генерални секретар МСП Душан Козарев и бројне српске и мађарске дипломате.
Извор: Танјуг
