Србија освојила Европско првенство – трећи пут у Београду, осми пут у историји

Србија је постала првак Европе осми пут у историји, после осам година паузе, а трећи пут је дошла до тријумфа на Европском првенству у Београду.

У првој четвртини, иако напад још увек није био потпуно течан, одбрана предвођена Миланом Глушцем била је готово непроходна. Мађарска је тражила прилике са играчем више, али их је српска одбрана систематски неутралисала. Србија је успевала да реализује шансе када је имала бројчану предност у базену.

Ипак, оставила је утисак стабилне и компактне екипе.

Друга четвртина наставила је у истом тону – тврда, равноправна борба, са више прекида, тајм-аута и искључења. Србија је понекад споро градила нападе, али је одбрана остала стабилна и дисциплинована, спречавајући Мађарску да лако долази до чистих шанси и контранапада.

Игра са играчем више била је успешна у неколико наврата, док је селектор Стевановић умео да на време подели инструкције и одржи концентрацију тима. Упркос повременом поравнању Мађарске, Србија је показала способност да контролише игру и да се врати у вођство када је било најпотребније.

Трећа четвртина била је најинтензивнија. Србија је задржала минималну предност, али напад је пролазио кроз кризу и серију непрецизних шутева. Мађарска је искористила тајм-аут да убрза игру и смањи заостатак, али српски тим је стрпљиво градио нападе и користио сваки тренутак са играчем више.

Душан Мандић је постигао важан гол који је подигао самопоуздање, док је његов рад у одбрани био кључан да Србија не дозволи преокрет. Крајем треће четвртине неизвесност је и даље била присутна.

У одлучујућем периоду игре, српска екипа је демонстрирала моћ и зрелост. Мађарска је безуспешно покушавала да постигне гол, али је Србија одиграла изванредно дисциплиновану одбрану чак и у ситуацијама са два играча мање, а голман Глушац наставио је са блиставим партијама, бранећи тешке шутеве Мађарске.

Напад Србије је постао прецизнији, а тимска игра и коришћење играча више довели су до серије голова која је обезбедила предност. Душан Мандић, Ђорђе Лазић и Виктор Рашовић били су покретачи свих кључних акција, а свака реализација и одбрана додавала је самопоуздање тиму.

Србија се постепено одвајала резултатски, а предност од три гола у последњим минутима утакмице потврдила је контролу и супериорност у односу на Мађарску.

Екипа селектора Стевановића је после тријумфа на Олимпијским играма у Паризу постала и европски првак. Цео тим је показао пре свега, зрелу, прецизну и одличну игру у сваком сегменту: одбрана је била страховита, напад ефикасан и тимски, а појединци попут Мандића и Глушца изванредни.

И када је екипа пролазила кроз мање успешне тренутке, дисциплина, концентрација и квалитет били су на високом нивоу. Србија је демонстрирала да је најбоља на Старом континенту и потврдила статус велесиле против најуспешније репрезентације Европе.