Србија чека одговор САД о продужењу оперативне лиценце и одобрењу купопродаје удела „Гаспромњефта“ – власничка структура могла би бити позната већ средином марта, а држава би стекла више од трећине удела у кључној енергетској компанији.
Говорећи о томе како би могла да изгледа власничка структура и ко би управљао компанијом кључном за енергетику Србије, Брокер Бранислав Јоргић наводи да OFAC има два услова и да ће наставити да прати све елементе уговора и пословања НИС-а и након потписивања купопродаје.
„Имате два основна услова. Прво да руско власништво буде сведено на нулу у НИС-у, и друго је да средства која буду исплаћена по основу купопродајног уговора не буду доступна руској страни. Уобичајено је да се средства исплаћују на такозвани „еscrow“ рачун. Та средства се неће моћи користити док се не добије коначна сагласност OFAC-а да се могу користити“, рекао је Јоргић за РТС.
План је да Србија од MOL-а откупи пет процената акција и повећа свој удео на више од 34 одсто. „То је битно зато што одлуке које се доносе двотрећинском већином неће моћи да буду донете без сагласности Србије“, истакао је Јоргић.
На питање има ли пословне логике то што Србији није омогућено да проценат купи директно од „Гаспромњефта“, већ од MOL-а, Јоргић је рекао да су то односи Русије, MOL-а, а вероватно и америчка страна има утицај. Према његовим речима, нама је битан коначан резултат на крају, а како се до њега дође, то је ствар технике.
Према најавама, MOL и компанија ADNOC из Уједињених Арапских Емирата могли би да формирају заједничко предузеће које би управљало НИС-ом, при чему би ADNOC имао мањински удео.
„То значи да би та компанија учествовала у управљању већинским делом, а унутар те компаније би се појавио и ADNOC са мањинским власништвом“, објаснио је Јоргић, додајући да је могућ шири стратешки договор MOL-а и ADNOC-а о наступу на европском тржишту.
Јоргић је подсетио да је НИС берзанска компанија и да, по Закону о преузимању акционарских друштава, купац који стекне више од 25 одсто акција мора да упути понуду за преузимање и малим акционарима. „Могуће је да се међудржавним споразумом регулише да таква понуда буде искључена, али би у том случају морао да се донесе и посебан закон“, навео је он.
Према Јоргићевој процени, књиговодствена вредност НИС-а износила је 3,3 милијарде евра на крају 2023. године, што би значило да 56,15 одсто удела вреди око 1,85 милијарди евра. „По мом мишљењу, цена ће се кретати око 1,8 милијарди евра, плус-минус 100 до 200 милиона евра“, рекао је Јоргић.
Једно од кључних питања је и будућност рафинерије у Панчеву. „НИС је изванредно вертикално организована компанија. Искључити рафинерију значило би као да убијате вола за кило меса“, истакао је Јоргић.
Према његовим речима, међудржавни споразум није довољна гаранција да рафинерија неће бити затворена и да би требало правно обавезујућим документом регулисати права и обавезе MOL-а и Србије.
Јоргић је навео да у пакет који MOL купује улазе и рафинерија, налазишта, експлоатација и друге компаније у оквиру НИС-а, укључујући ХИП Петрохемију. „ADNOC је заинтересован за развој области којом се бави Петрохемија, тако да није искључено да то буде предмет посебног договора“, рекао је он.
Према најавама, коначни купопродајни уговор требало би да буде потписан средином или крајем марта. „Имамо рок 24. март. До тог рока би требало да се све регулише, у супротном биће проблема“, упозорио је Јоргић.
