Начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић изјавио је на седници Штаба за ванредне ситуације да више нема активних ванредних ситуација у општинама у Србији, које су биле проглашене услед временских неприлика и да је ситуација стабилизована.
Начелник Сектора за ванредне ситуације (СВС) Лука Чаушић изјавио је да више нема активних ванредних ситуација у општинама у Србији, које су биле проглашене услед временских неприлика и да је ситуација стабилизована.
Чаушић је, на седници Републичког штаба за варедне ситуације, рекао да ни у једној од 11 општина у колико је, услед временских неприлика, била проглашена ванредна ситуација, ванредна ситуација тренутно није активна.
Додао је да је од претходне седнице одржане 16. јануара СВС имао осам интервенција, у којима су евакуисане и спасене две особе. Чаушић је нагласио да је СВС од почетка године имао 1.989 интервенција.
Навео је да је 17 агрегата који су и даље на терену, како би се у случају да буде потребно, реаговало за неколико минута, а не неколико сати.
Додао је да СВС прати стање на терену и да су упутили дописе по налогу министра од прошле седмице да се уведе број који би служио да председници локалних самоуправа затраже помоћ ради едикаснијег реаговања припадника СВС.
Седници је председвао министар унутрашњих послова Ивица Дачић, а присуствовали су и министарка привреде Адријана Месаровић, директор РХМЗ-а Југослав Николић.
Дачић: Добро што је укинута ванредна ситуација у свим општинама,морамо бити на опрезу
Дачић је, на крају данашње седнице Штаба за ванредне ситуације, рекао да ће се Штаб сваког четвртка састајати како би одговарали грађанима Србије.
„Припремајте се и евидентирајте све проблеме. Добро је да знамо шта нас може задесити“, додао је министар унутрашњих послова .
Наводећи да је добра ствар у односу на претходну седмицу да је укинута ванредна ситуација у свим општинама у којима је била уведена због временских неприлика, Дачић је нагласио да нема опуштања.
„Морамо да имамо све институције, када кажем институције мислим на министарства, јавна предузећа, установе локалне самоуправе, а мислим да смо подстакли и штабове локалних самоуправа да се више и чешће састају, да озбиљније приступе овом питању и да се спремају за ову врсту изазова коју имамо“, рекао је министар Дачић.
Додао је да је Сектор за ванредне ситуације свеобухватан и да се свакога дана морају прибављати информације сходно годишњем добу како би се знало шта може да се очекује и да би се то предупредило.
Најавио је да ће и следећег четвртка бити одржана седница Штаба за ванредне ситуације.
Ђукић: Сви путни правци у Србији проходни
„На неким путним правцима првог приоритета има снега местимично и до висине од пет центиметара на територији Врања и Зајечара. Одржавају се и државни путни правци другог приоритета, коловозу су влажни и у нижим пределима има снега местимично до пет центиметара на територији Новог Пазара, Врања, Зајечара и препоручује се опрезна вожња“, навео је Ђукић.
Када је реч о путним правцима трећег приоритета, коловози су углавном влажни и у нижим пределима снега има местимично до пет центиметара на територији Ивањице, Новог Пазара, Ужица, Врања и Зајечара.
Ђукић је рекао и да су на територији Врања учестали ситни одрони дуж нестабилних камених косина и клисура, као и да је на појединим путним правцима и даље забрањено кретање шлеперима и камионима са приколицом.
Циљ седнице Републичког штаба за ванредне ситуације био је да се још једном сагледа тренутно стање на терену после недавног снежног невремена.
Николић: Метеоролошка ситуација остаје повољна, опрез због олујног ветра и падавина
Николић је на седници Републичког штаба за ванредне ситуације у Палати Србија, на којој је разматрана актуелна хидролошка и метеоролошка ситуација у земљи, рекао да се очекује слабљење јутарњих мразева и пораст дневне температуре, која ће од сутра до 31. јануара у већини места, укључујући и подручје Београда, бити у интервалу од 5 до 11 степени.
Хладније време очекује се само у местима у којима ће се магла или ниска облачност задржавати дуже током дана, као и у Тимочкој и Неготинској крајини. Навео је да ће у Поморављу и Подунављу дувати кошава током већег броја дана до краја месеца, а да ће најјача бити у недељу 25. јануара са локалним ударима јужног и југоисточног ветра у планинским пределима, Подунављу и јужном Банату и преко 100 км на час.
Николић је рекао да ће РХМЗ због тога издати упозорење најмање трећег степена, односно да ће бити проглашен наранџасти метеоаларм, а потенцијално и црвени. Подсетио је да је ветар таквог интензитета у претходним годинама изазвао штету на покретној и непокретној имовини, на шумским комплексима, дрвећу, као и проблемима у функционисању саобраћаја, грађевинарства и пољопривреде.
Николић је казао да ће падавине које се очекују до краја месеца генерално бити веома слабе, претежно у виду пролазне или краткотрајне кише у нижим пределима, док се на планинама и у Тимочкој крајини повремено очекује слаб снег.
„Веће количине падавина прогнозирају се само у недељу 25. јануара на југу Србије и у понедељак 26. јануара на југу и истоку Србије, када се очекује од 20 до 40 мм кише, локално можда и више, уз напомену да су те количине и даље знатно ниже у односу на вредности забележене у првој декади јануара“, рекао је Николић.
Указао је да је услед ноћног и јутарњег мраза и даље неопходан опрез због поледице, али да ће та појава бити ређа у односу на претходни период. Николић је рекао да се у фебруару очекује да средња месечна температура буде мало изнад просечних вредности, односно да се креће у интервалу од 1 до 4 степена.
„Месечна очекивана количина падавина у фебруару у нижим пределима је од 40 до 70, а на планинама до 80 мм, што је изнад вишегодишњег просека, а те падавине се очекују у главном периоду од 8. до 20. фебруара“, навео је Николић.
Додао је да се у марту очекује да температура буде изнад просечних вредности са одступањем средње температуре око 1 степен у односу на вишегодишњи просек.
Како је рекао, укупна количина падавина у марту је прогнозирана у границама просечних вредности, односно у нижим пределима од 35 до 60, а на планинама од 90 мм. Николић је навео да су водостаји на свим рекама у Србији у мањем опадању или стагнацији, а да се пораст водостаја може очекивати крајем јануара, односно 26. јануара на Сави, Дрини, Лиму, Ибру, Великој, Јужној и Западној Морави, као и на малим и средњим водотоцима. Указао је да се пораст водостаја на Дунаву и Тиси очекује током прве и почетком друге декаде фебруара.
„Залихе воде у снегу на сливу Дунава су и даље испод просечних вредности и износе 3,19 кубних км, а на сливу Тисе су мало изнад просечних вредности за ово доба године и износе 3,21 км кубних“, рекао је Николић.
Додао је да тренутни средњедневни дотицај у акумулацију хидроелектране Ђердап 1 износи 4.600 метара кубних у секунди а у наредних месец дана прогнозира се да ће тај дотицај почетком периода бити нешто нижи, око 4.400 метара кубних у секунди, а средином и крајем периода нешто виши, око 5.000 метара кубних у секунди.
Николић је рекао да је на Дунаву, код Бездана, осмотрен ледоход на 10 одсто површине ширине речног корита, а да је на Тиси, код Новог Кнежевца, Сенте и Новог Бечаја осмотрен ледостај на 60 до 80 ширине речног корита, док је на Тамишу код Јаше Томића ледоход на 30 одсто ширине речног корита.
„На основу стања и изгледа хидролошке ситуације и изгледа времена у наредних месец дана на Дунаву, Тиси и банатским водотоцима, од 22. па до 24. јануара доћи ће још до повећања површине под ледом, а након тога долази до постепеног смањења и потпуног нестанка леда на овим рекама“, рекао је Николић.
Извор: РТС