Свет се трајно променио, а Европска унија мора да прати дешавања и искористи ову прилику за изградњу нове, независне Европе, изјавила данас председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на отварању 56. састанка Светског економског форума у Давосу, којем је присутствовао и председник Србије Александар Вучић.
Говорећи о историјским паралелама са 1971. годином и урушавањем Бретонвудског система, Фон дер Лајен је оценила да су тадашње промене отвориле пут глобалној економији, али су Европи истовремено показале цену превеликих зависности.
Према њеним речима, поука је данас иста и гласи да треба смањити структуралне зависности, јер се стари економски поредак неће вратити.
Председница Европске комисије истакла је да Европа већ реагује у кључним областима, од енергетике и сировина, до одбране и дигиталног сектора, али је нагласила да ће успех зависити од прихватања чињенице да је актуелна промена трајна.
У том контексту, европска независност није краткорочна реакција на кризе, већ дугорочни структурни императив, додала је она.
Фон дер Лајен је подсетила на потписивање трговинског споразума ЕУ – Меркосур, који је закључен након 25 година преговора и којим је створена највећа зона слободне трговине на свету која обухвата више од 20 одсто глобалног БДП-а и тржиште од преко 700 милиона потрошача.
Споразум је, како је нагласила, у складу са Париским споразумом и шаље поруку да Европска унија бира фер трговину, диверзификацију ланаца снабдевања и партнерства уместо царина и изолације.
Она је подсетила да су у протеклом периоду закључени или модернизовани споразуми са Мексиком, Индонезијом и Швајцарском, док се воде преговори са Аустралијом, Индијом, државама југоисточне Азије и Уједињеним Арапским Емиратима.
Посебно је издвојена Индија, са потенцијалом да постане део трговинског простора од готово две милијарде људи и скоро четвртине светског БДП-а, чиме би Европа стекла предност на једном од најдинамичнијих тржишта света.
На унутрашњем економском плану, Фон дер Лајен је оценила да ЕУ располаже свим потребним ресурсима, али да их не користи довољно ефикасно.
Као кључни проблем навела је фрагментисано регулаторно окружење, које приморава компаније да се суочавају са различитим правилима при ширењу унутар Уније, што ограничава раст и профитабилност.
Европска комисија због тога планира увођење такозваног „28. режима“, односно стварање јединствене европске корпоративне структуре под називом „ЕУ Инц“, пручила је председница ЕК.
„Циљ је успостављање јединственог и једноставног скупа правила који би важио широм Уније, омогућавајући регистрацију компанија у року од 48 сати, потпуно онлајн, као и једнак капитални режим у свим државама чланицама“, рекла је Фон дер Лајен.
Појашњава да би тиме европске компаније могле да послују и прикупљају финансирање на нивоу целе ЕУ једнако лако као на јединственим тржиштима попут САД или Кине.
Други кључни стуб економске стратегије односи се на инвестиције и тржиште капитала.
Фон дер Лајен је најавила изградњу Уније штедње и инвестиција, са циљем стварања великог, дубоког и ликвидног тржишта капитала које би привлачило широк спектар инвеститора.
Интеграција финансијских тржишта, укључујући трговање, пост-трговинске активности и управљање имовином, требало би да омогући да капитал ефикасније стиже до компанија у фази раста, малих и средњих предузећа, иновативних пројеката и индустрије, уз ниже трошкове финансирања, навела је она у обраћању.
Трећи приоритет односи се на енергију, коју је председница ЕК означила као једно од главних уских грла европске економије.
Велике разлике у ценама енергије међу државама чланицама, како је навела, поткопавају конкурентност и оптерећују домаћинства.
Европска комисија зато спроводи Акциони план за приступачну енергију, уз масовна улагања у енергетску безбедност и домаћу производњу, са циљем смањења цена, волатилности и зависности од спољашњих извора.
Фон дер Лајен је нагласила да ће поуздана, отпорна и јефтинија енергија бити кључни покретач будућег економског раста Европе, као и темељ њене стратешке независности.
Она је истакла да глобална конкуренција постаје све оштрија, због чега Европа мора показати већу амбицију у секторима од стратешког значаја.
Као пример је навела одбрамбену индустрију, у коју ће, према плану, бити уложено до 800 милијарди евра до 2030. године.
Према њеним речима, то је већ довело до снажног раста тржишне вредности европских одбрамбених компанија и развоја стартапа у областима вештачке интелигенције, софтвера и напредних система, потврђујући све снажнију повезаност економије и безбедности.
„У свету у којем се глобални поредак убрзано мења, Унија мора деловати брзо, координисано и стратешки како би обезбедила дугорочан раст, конкурентност и економску независност“, закључила је Фон дер Лајен.
Извор: Танјуг