Црвене линије Србије су сасвим јасне и ту никаквих промена не може и неће бити када је у питању усаглашавање са спољном политиком ЕУ, изјавио је министар за европске интеграције Немања Старовић у интервјуу за Вечерње новости.
Упитан да ли је пут ка Европској унији условљен одрицањем од сопствене спољне политике, али и од Косова, Старовић је јасан:
„Као што сам рекао, црвене линије Србије су сасвим јасне и ту никаквих промена не може и неће бити, све док политика коју усмерава и симболизује председник Александар Вучић има већинску подршку нашег народа. Што се усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ тиче, наша је обавеза да постепено подижемо ниво усаглашености све до дана када постанемо пуноправна држава чланица ЕУ. Ми се држимо тога и у претходних годину дана смо подигли ту стопу за петнаестак процентних поена, упркос томе што нисмо приступили ниједном пакету санкција против Руске федерације“, наглашава министар.
Иако отварања нових преговарачких поглавља није било последње четири године, Старовић наводи да се не би сложио с оценом да је процес интеграције Србије у ЕУ замрзнут.
„Наиме, ми реализујемо нашу Реформску агенду задовољавајућом динамиком и сходно томе повлачимо средства из Плана раста ЕУ за Западни Балкан. Прошле године Србија је постала део СЕПА, јединственог простора за плаћање у еврима, развијамо зелене коридоре и учествујемо у многим иницијативама којима се интегришемо у европско тржиште. Све то, нажалост, није валоризовано формалним отварањем Кластера 3 због противљења појединих чланица, упркос позитивној препоруци Европске комисије која је једина власна да оцени да ли Србија то заслужује“, казао је Старовић.
Он сматра да за тренутно стање на релацији Србија – ЕУ преовлађујућа одговорност није на званичном Београду.
„Односи Србије и ЕУ су регулисани Споразумом о стабилизацији и придруживању, као и нашим преговарачким оквиром у процесу приступања. У том смислу, постоји здрав радни и партнерски однос са многобројним људима из ЕУ администрације. Што се посланика ЕП тиче, њих је укупно 720 и већина се не бави Србијом. Што се условљавања тиче, мислим да су већ свима јасне оне црвене линије које Србија не може да пређе, а које омеђавају нашу борбу за одбрану територијалног интегритета, на принципима војне неутралности и политичке независности“, истиче министар.
На питање колико је политика „балансирања“ између ЕУ, Русије и Кине реално одржива, министар каже да мисли да је спољна политика коју Србија води у последњих више од 10 година добро промишљена, заснована на чврстим принципима и самим тим предвидива, као и да је прошла тест времена доносећи опипљиве резултате.
„Немам никакве сумње у то да многи у појединим државама чланицама очекују промену магистралног правца српске спољне политике, али уопште нисам сигуран да би чак и тако нешто отворило пут ка убрзаном чланству у ЕУ. Погледајмо само пример Северне Македоније, којој ни приступање Натоу, те промена уставног имена државе и удовољавање бројним другим захтевима нису помогли да откочи пут ка чланству у ЕУ“, рекао је Старовић.
Упитан да ли Србија има јасан „план Б“ и шта је алтернатива чланству у ЕУ, ако европске интеграције остану блокиране још пет или десет година, Старовић каже да ЕУ представља природни оквир за даљи развој Србије.
„То је реалност која проистиче из наше историје, географског положаја, повезаности привредних структура и потребе да нашем народу обезбедимо да 21. век буде коначно век мира. Такође, морамо разумети и то да не бисмо били у могућности да постигнемо значајне резултате на плану привредног развоја, изградње инфраструктуре и подизања животног стандарда грађана у последњој деценији, да нисмо за све то време били на путу ка чланству у ЕУ. Не верујем стога да постоји кредибилна алтернатива наставку интеграције Србије у ЕУ. Уз пуно разумевање за сва разочарања, па и огорченост које многи људи с правом осећају због лицемерја и двоструких стандарда којима смо често изложени, мислим да доносиоци политичких одлука немају права на емотивни приступ и морају се водити одговорно према будућности државе и народа“, закључује Старовић.
Извор: Косово онлајн
