У већем делу Србије за ученике основних и средњих школа сутра почиње друго полугодиште, након завршетка зимског распуста. Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да све школе стартују са регуларном наставом и да неће бити онлајн часова.
„По свим информацијама којима ми располажемо, а ми смо формирали кризни штаб у оквиру Министарства просвете који координира рад са школским управама и директорима школа на територији читаве Републике Србије, за сада први школски дан ће протећи регуларно, неће бити преласка на хибридни модел учења, где се употребљава и онлајн настава као нека врста замене за часове који се организују према моделу лице у лице“, истакао је Станковић.
Тренутно је у три општине ванредна ситуација, али и ђаци у тим школама крећу редовно. „Хидрометеоролошке најаве су такве да ћемо можда имати још један хладни талас. Не треба да буде изненађење уколико се можда неки други модели наставе буду користили. Ако не буде електричне енергије у тим општинама, неће бити просто ни могућности да реализујете онлајн наставу“, додао је Станковић.
Истиче да је највећи број школа спреман да у року од неколико сати пређе на онлајн наставу. „Највећи број школа већ искуства има са тим. Имали смо корона вирус, на жалост и политичке разлоге за онлајн наставу. Додуше не толико у основним школама, колико у средњим, а касније и високошколским установама, али мислим да то је итекако могуће“, навео је Станковић.
Концентрација ученика на часовима је проблем о коме се већ неко време прича и у јавности се појавио предлог да се дужина трајања часова са 45 смањи на 30 минута.
„У овом тренутку ми о тој идеји, да будем најпрецизнији, отворено и гласно размишљамо. Мислим да постоји нека врста психолошког оправдања. То је да управо под утицајем ових нових технологија имате феномен дифузне пажње. Ви не можете да будете фокусирани на један предмет, него просто врло лако крећете са једног на други садржај. То просто ствара ефекат код деце да ви не можете да останете фокусирани на неких 45 минута, колико максимум траје концентрација и код зрелих људи“, рекао је он.
Наглашава да процедура није лака и да отвара дебата за ову промену. „Слушамо различите аргументе за и против. Након тога иде практични део који подразумева институционалну реорганизацију распореда часова, алокације наставног кадра и можда пријем нових људи, јер ће бити више часова. Има ту доста међукорака док не заживи, али у сваком случају можда ћемо кренути са неким пилот програмом, јер промене у образовању морају да буду рационалне“, истакао је.
Ефекти промена би се, наводи Станковић, мерили на више начина. „Пре свега према ономе шта су постигнућа деце у различитим облицима знања и у односу на неке вештине које треба да стекну у образовно-васпитном процесу. То је једино суштински битно мерило, да ли они боље уче, да ли су мотивисанији да уче и да ли је исход тог учења једноставнији и ефикаснији“.
Додао је да се интензивно разматра о могућности делимичне или потпуне забране мобилних телефона у школама и да ће о томе наредне недеље разговарати са заштитником грађана Зораном Пашалићем. „Постоји анкета која је рађена интерно међу децом, а то је да они нису против забране, него је само питање да ли она буде делимична и да им се дозволи да комуницирају између себе и наравно са својим родитељима током одмора“, рекао је Станковић.
Извор: РТС
