Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж изјавио је да је што хитније укључивање Србије и региона у јединствено европско тржиште пре пуноправног чланства у ЕУ важно и за Србију и регион, али и за европске и немачке компаније, саопштено је данас из ПКС.
„Што хитније укључивање Србије и региона у јединствено европско тржиште и пре пуноправног чланства у ЕУ, важно је за Србију и регион, али и за европске и немачке компаније које код нас послују“, рекао је Чадеж током округлог стола који је ПКС организовала у Берлину протекле недеље.
Председник ПКС је истакао да Србија са ЕУ остварује око 60 одсто своје укупне размене, као и да на немачко тржиште пласира 16 одсто свог извоза у свет и готово четвртину извоза у ЕУ.
Према његовим речима, немачке компаније, које су у српску привреду инвестирале милијарде евра, једнако као и локалне фирме, плаћају цех проблема који произилазе из одлагања укључивања Србије и региона у ЕУ.
„Потпуни приступ јединственом тржишту и пре уласка у ЕУ, заправо је решење које је понудила западнобалканска пословна заједница и које не би одбила ни једна влада у региону“, рекао је Чадеж одговарајући на новинарска питања о „лајт чланству“.
Како се наводи у саопштењу, један од главних закључака округлог стола јесте да су подршка ЕУ и Немачке, јачање партнерства са најјачом европском економијом и њен што бржи опоравак, кључни за процес приближавања Србије ЕУ који годинама стагнира упркос импресивним српским економским резултатима и чињеници да без Србије интеграција Западног Балкана у ЕУ неће бити могућа.
Посланик ЦДУ у Бундестагу и председник Поткомитета за превенцију криза, стратешко предвиђање, стабилизацију и изградњу мира при Спољнополитичком одбору Петер Бајер Србију види као „кључну земљу на Западном Балкану“ и упозорава на опасност да јој Европа окрене леђа.
„Ако напустимо Србију, имаћемо у самом срцу ЕУ јачање страних сила које не деле наше вредности“, оценио је Бајер.
Он је указао да је „апетит за проширење ЕУ смањен“ и да је Берлински процес који је покренула Ангела Меркел, чији је циљ био приближавање региона ЕУ, неколико година практично био мртав.
Бајер је додао да „ограничено чланство“ може да буде прелазно решење, али да је неопходно да оно на крају постане пуноправно.
„На крају мора постојати пуно чланство, са свим правима и обавезама. У супротном, кредибилитет ЕУ би био нарушен“, објаснио је он.
Током разговора са новинарима, немачки привредници нагласили су да Србија није само највећа, већ и економски најјача и најнапреднија западнобалканска економије која једина има инвестициони рејтинг и чији су инвестициони учинак и економска снага једнаки остатку региона.
Наводи се да је Србија важна производна локација и добављач немачке аутомобилске индустрије који дели са њом проблеме са којима се овај сектор суочава у Немачкој.
Члан највишег руководства и директор за спољну трговину Немачке индустријске и трговинске коморе (ДИХК) Волкер Трајер указао је да су компаније из Немачке у Србију инвестирале готово четири милијарде евра, запошљавају више од 80.000 људи и што је најважније, 88 одсто свих немачких инвеститора би поново инвестирало у српску привреду.
Председник Немачко-српске привредне коморе (АХК) Филип Симовић потврдио је важност Србије као инвестиционе дестинације за немачку привреду због географског положаја и обучене и мотивисане радне снаге, док је руководилац стратешког планирања у компанији „Бросе“ имао „све препоруке за улагања у Србију“.
Саветник председника Србије Александра Вучића Јорг Хескенс нагласио је да је Србија локомотива региона, иако се то некоме можда не допада.
Хескенс каже да је Србија у последњих десет година имала највећи економски раст у Европи, да 90 одсто своје трговине остварује управо са ЕУ и регионом, а не са Русијом, Кином или САД и да је регионални центар за немачке и европске компаније и додала да би то све требало да буде кључно за убрзање европских интеграција Србије.
„У Србији два милиона људи гласа за председника зато што им је економски боље, а не зато што гледају те ‘чудне’ телевизије“, рекао је он одговорајући на, како је рекао, поједностављену слику о Србији коју су западна политика и медији склони да пласирају у јавности не уважајући српску реалност.
ПКС је организовала округли сто у Берлину, да би, кроз дијалог немачких и српских стручњака и у директном отвореном разговору са немачким медијима, скренула пажњу на историјску трансформацију кроз коју Србија пролази, структурне притиске који обликују српску политику, улогу коју Европска унија и Немачка морају имати у процесу приступања, али и последице уколико она изостане, наводи се у саопштењу.
Извор: Танјуг