Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић изјавио је да су, иако тренутно нема проблема са снабдевањем, могући поремећаји, нарочито у региону и свету, и да земља није потпуно отпорна на њих.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је за РТС да је Србија током претходне године развила систем алтернативног снабдевања, имајући у виду могућност да рафинерија престане с радом. Према његовим речима, овај систем омогућава стабилно снабдевање тржишта увозом и залихама у количинама које су претходно планиране.
„За сада се све одвија по плану, што значи да се увозе количине које су биле предвиђене. Тржиште је у потпуности снабдевено“, истакао је Мићовић.
Тренутно је снабдевање стабилно, али, како је нагласио, ова ситуација не пружа дугорочну сигурност. Србија није потпуно отпорна на могуће поремећаје, посебно у регионалном или глобалном контексту. „Ипак, залихе које су тренутно на располагању омогућавају земљи да издржи извесно време у случају било каквих поремећаја“, додао је Мићовић.
Он је такође нагласио да је логистика изузетно важна, посебно у контексту ниских водостаја на Дунаву који отежавају транспорт горива преко баржи из северних делова Европе.
Цене сирове нафте на светском тржишту недавно су поново порасле, али је овај скок био краткотрајан. Цена барела нафте порасла је са 60 на скоро 67 долара, али је већ следећег дана уследио пад од 4 одсто. Мићовић указује да је од 2022. године, када је цена сирове нафте скочила на 127 долара по барелу, овај раст углавном био под утицајем психолошких фактора. Међутим, од тада тржиште је научило да не реагује драматично на сваку најаву геополитичких конфликата.
„Данас видимо да се на сваки глобални конфликт не реагује тако драматично као раније. Иран и Венецуела су и даље присутни на тржишту, иако су претрпели значајне санкције. Њихова нафта не нестаје са тржишта“, објаснио је Мићовић.
Он додаје да ирански извозни капацитети нису били угрожени ни током рата Израела и Палестинаца, нити нападима на енергетске објекте у Ирану.
„Ово показује да су актери на тржишту свесни да би евентуално затварање иранских терминала изазвало значајне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Нарочито би то утицало на Кину, која купује иранску нафту и могла би потражити друге изворе, што би довело до велике неравнотеже између понуде и потражње“, указује он.
Мићовић је такође изразио забринутост због неизвесности у погледу будућих глобалних поремећаја, али и због трендова на тржишту сирове нафте. Све већи раст потражње, који ће наставити да расте у наредним годинама, неће бити праћен адекватним повећањем производње од стране земаља чланица OPEC-а. Ове земље, иако су раније најављивале повећање производње, неће успети да задовоље растућу потражњу.
„OPEC је одлучио да не повећава производњу нафте, и то може довести до раста цена у наредним годинама. Прогнозе за 2026. годину показују да ће цене нафтних деривата поново расти, јер потражња неће бити праћена растом понуде“, рекао је Мићовић.
Он је закључио да, иако не очекује значајне промене у ценама нафте у наредним месецима, зимски период и смањена привредна активност неће имати велики утицај на тржиште. Међутим, светски сукоби или неочекивани геополитички развоји увек могу изазвати велике промене на тржишту.
„Цене горива на нашим пумпама су биле у опадању, али као што видимо, у свету постоји много фактора који утичу на коначне цене. Потребно је праћење и процена ситуације из дана у дан“, закључио је Мићовић.
Извор: РТС