Сукоб снага безбедности СРЈ са припадницима ОВК у селу Рачак, у општини Штимље на Косову, 15. јануара 1999. године, искоришћен је као повод за НАТО бомбардовање тадашње СР Југославије, на основу извештаја верификационе комисије ОЕБС-а на чијем челу је био Американац Вилијем Вокер. У извештају се тврдило да су у Рачку убијени цивили, упркос бројним доказима који су говорили другачије, а које је понудила југословенска страна.
У селу Рачак на Косову, општина Штимље, пре 27 година, 15. јануара 1999. догодио се оружани сукоб српске полиције и припадника албанских терористичких формација, ОВК.
Српска страна инсистира на томе да су тврдње Приштине о „масакру над цивилима“ у Рачку неистина и да је реч о сукобу са албанским терористима.
Акција је уследила због сазнања да се у селу налазило јако упориште ОВК, и да се на том потезу догодио низ напада и убистава припадника полиције.
После сукоба српске полиције са албанским екстремистима у селу Рачак где је погинуло 45 Албанаца, уследила је оптужба, на којој је посебно инсистирао Вилијам Вокер, да се догодио „масакр недужних цивила“.
„Видео сам све примесе масакра… много тела, много мушкараца убијених ватром из различитих праваца, али већином изблиза. То је језив, ужасан призор“, рекао је Вокер новинарима у Рачку, наводећи да су му мештани рекли да су убиства починили српски полицајци.
Вокер се у то време на Косову налазио у својству руководиоца тадашње Верификационе мисије ОЕБС-а.
Иако експертиза финских патолога на челу са Хеленом Рантом, које је ангажовала Европска унија није доказала да је реч о масакру над цивилима, догађај је био пресудан за доношење одлуке о бомбардовању СР Југославије. Упорна објашњења Србије да су у Рачку у борби убијени наоружани терористи, који су ноћу преобучени у цивилну одећу, готово нико није желео да чује. Западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.
Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је изјавио: „Треба да запамтимо оно што се догодило у Рачку… невини људи, жене и деца су одведени из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом“.
Слично је тврдио и Тони Блер, премијер Британије, у Парламенту Уједињеног Краљевства, наглашавајући „неопходност“ агресије.
Истражни судија Даница Маринковић, која је тада радила на случају Рачак, више пута је изјављивала да је оцена Вокера да се у Рачку догодио масакр и ратни злочин била – лаж.
Истакла је да је истина од самог почетка била позната свима, па и онима који су донели одлуку о бомбардовању тадашње Савезне Републике Југославије, али да им није била у интересу.
„Истина коју сам ја тада утврдила као истражни судија, стоји, а то је да у Рачку није било никаквог масакра цивила, већ да је то била легитимна акција српске полиције над терористима тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК)“, говорила је Маринковићева.
Навела је, такође, да су је три дана спречавали да уђе у село, али да је на крају успела уз помоћ и подршку полиције, која је обезбеђивала лице места. „Формирала сам тим и 15, 16. и 17. покушала да уђем. Претили су ми странци, нису хтели да ми дозволе, пуцали су на нас. Само што уђемо у село, они отворе велику ватру да смо морали да се повучемо, али 18. јануара успели смо да уђемо“, додала је Маринковићева.
Када јој је допуштено да уђе у Рачак, како је истакла, нигде никога није било. „Ни човека, ни животиња. Обишли смо цело село, пронашли смо кућу у којој је био њихов штаб, у тој кући смо пронашли оружје, муницију, униформе са ознаком ‘УЧК’, велике количине хране, машину за куцање и спискове на којима су били наведени војници који су дежурали, који су били на боловању. Све су то докази који и дан-данас постоје“, рекла је Маринковићева.
Према резултатима истраге државног тима патолога, идентификовано је 37 лица. Порекло три лица није разјашњено, претпоставља се да нису били муслимани. Међу страдалима била је и једна женска особа, кћерка заповеданика ОВК, која је такође учествовала у борбама. Парафинске рукавице показале су да су готово сви користили оружје.
Истрази се, потом, прикључио тим патолога из Финске који је предводила Хелена Ранта. Уследила је заједничка истрага. Ранта је оспорила ваљаност методе парафинске рукавице, као застарео. Приликом конференције за штампу коју је држала у Приштини 17. марта, у простору ОЕБС-а, употребила је термин „злочин против човечности“. Тумачила је да су жртве били цивили, ненаоружани, јер, како је тврдила, „у џеповима нису имали муницију“.
Ранта је касније изјављивала да је Вокер вршио притисак на њу приликом писања извештаја и да мисли да је од ње очекивао да подржи његову интерпретацију.
У бомбардовању, које је почело 24. марта и трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. Тачан број погинулих никада није објављен, а процене се крећу између две и по и три хиљаде људи. Бомбардовање је завршено 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених Нација и потписавањем Кумановског споразума, којим је власт на Космету преузела међународна војна управа.
Случај Рачак био је део хашке оптужница против неколико високих званичника Савезне Републике Југославије, на челу са тадашњим председником Слободаном Милошевићем, али је тужилац одустао од тог дела оптужнице.
Милошевић је преминуо, а у процесима против Николе Шаиновића, Милана Милутиновића и генерала Војске СРЈ – Хаг је одустао од Рачка.
Ипак, Приштина тврди да је то био „масакр над цивилима” због чега је почетком 2023. године тамошње тужилаштво расписало међународне потернице за 18 Срба које сумњичи за убиства у Рачку.
Тужилаштво у Приштини подигло је 30. децембра 2025. године оптужницу у одсуству против 21 особе за наводни ратни злочин против цивилног становништва у Рачку на Косову 1999. године.
Извор: РТС