Европска комисија је одлучила да Србији уплати прва средстава из Плана раста у износу од 57 милиона евра, сазнаје РТС у Бриселу. Ова одлука, донета након одлагања од седам месеци, биће званично саопштена 15. јануара током дебате о Плану раста у Европском парламенту.
Од седам корака колико је предвидела Реформска агенда за тај период, Европска комисија је проценила да је Србија остварила три корака, па ће уместо пуног износа од 112 милиона Србији бити уплаћено 57 милиона евра, или око 50 одсто.
Комисија је оценила да Србија у предвиђеном року није спровела кораке везане за измену медијских закона, ревизију бирачког списка у складу са препорукама ОДИХР-а, избор новог савета РЕМ-а и друге.
Неке од ових мера усвојене су накнадно и биће укључене у наредну евалуацију.
Оцењено је да је Србија спровела кораке у области енергетике и дигитализације, усвајањем мера за јачање сигурности 5Г мреже у складу са европским стандардима, као и да се Београд ускладио са визном политиком ЕУ, увођењем визног режима за четири земље.
Србија је у јуну прошле године по аутоматизму добила „предфинансирање“ од око 111 милиона евра, што је 7 одсто укупних средстава издвојених за Србију.
Београд касни у повлачењу фондова који се добијају на основу спровођења реформи
По оцени Европске комисије, Србија је од предвиђених 18 реформских корака у 2024. и првој половини 2025. године спровела 3 корака. На основу тога, од могућих 269 милиона евра, Београду ће бити исплаћено 57 милиона, или око 21 одсто.
Овај износ ће вероватно бити увећан када буде завршена процена реформи из прве половине 2025. године.
У истом периоду Албанија је спровела 21 од могућег 41 корака и повукла 44 одсто расположивих средстава, Црна Гора је спровела 12 од 25 корака и искористила 38 одсто средстава, док је Северна Македонија повукла 29 одсто средстава, наводи се у интерном документу Европске комисије о спровођењу Плана раста за Западни Балкан.
Док су Црна Гора и Северна Македонија прве исплате добиле у јулу 2025, одлука за Србију донета је тек почетком ове године. У међувремену, Подгорици и Скопљу исплаћена је и друга транша, а прву уплату из плана раста у октобру је добила и Албанија.
У случају Србије, Европска комисија је кашњење своје оцене правдала потребом да „додатно размотри спровођење реформи“. За реформе спроведене у првој половини 2025 године, та процена је и даље у току, иако је у случају других земаља завршена још у октобру.
Прво реформе, па онда новац
Исплата средстава из Плана раста функционише по принципу: прво реформе, па онда новац. Два пута годишње Европска комисија на основу извештаја земаља региона процењује да ли су договорене мере спроведене у предвиђеном року и на основу тога врши исплате.
Правила плана дозвољавају максимално кашњење од две године за примену мера из 2024. године и годину дана кашњења за реформе од 2025. до 2027. године. Средства која не буду повучена у том периоду могла би да буду трајно изгубљена или преусмерена на друге земље.
Да би повукла опредељени новац од укупно милијарду и 588 милиона евра, Србија ће морати да спроведе 98 мера наведених у Реформској агенди у четири кључне области: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција, људски капитал и владавина права.
За 2025. годину, Србија би теоретски могла да повуче 428 милиона евра, од тога 122 милиона бесповратно. У 2026. је предвиђено 516 милиона евра, а у 2027. години Србија може да рачуна на 529 милиона из плана раста, наводи се у документима реформске агенде Србије.
Међу предусловима за коришћење фондова је поштовање демократских механизама и принцип владавине права.
У случају Београда и Приштине, додатни предуслов је и „конструктивни ангажман“ у дијалогу о нормализацији односа.
Извор: РТС