Одлука судија да прихвате доказе не значи да се морају ослонити на њих приликом доношења пресуде, поручено је из Специјализованих већа Косова у Хагу, у реакцији на писмо које је председници суда Екатерини Трендафиловој упутио косовски омбудсман Наим Ћељај, а у којем је, између осталог, замерио што су као докази прихваћена документа српских власти.
„Одлука судија да прихвате доказе не значи да се морају ослонити на њих приликом доношења пресуде. На крају суђења, судије процењују сваки доказ у контексту прихваћених доказа и одређују тежину и кредибилитет који му треба дати“, навели су из Специјализованих већа Косова на друштвеној мрежи „X“.
Ћељај је у писму Трендафиловој изразио забринутост, тврдећи да поступци пред тим судом показују значајне недостатке у поштовању основних права.
Навео је да се поједина документа за која се тврди да потичу од српских власти, а настала су након 1999. године, користе као докази у процесима у Специјализованим већима.
„Приметио сам прихватање званичних докумената за које се тврди да потичу од српских власти, које тврде да врше јурисдикцију над територијом Косова након јуна 1999. године. Овај период се поклапа са успостављањем привремене међународне администрације коју је одобрио Савет безбедности Уједињених нација, током које је функционисање српских правосудних институција на Косову било незаконито према међународном праву, што је јасно утврђено у одлукама специјалног представника генералног секретара. Сходно томе, прихватање ових докумената изазива озбиљну забринутост како у погледу њихове законитости (укључујући и према међународном јавном праву, а не само према Уставу), тако и у погледу њихове доказне поузданости“, навео је Ћељај у писму.
Извор: Косово Онлајн
