Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане објавио је пројекције по којима ће Србија до 2027. године преузети позицију највеће економије југоисточне Европе, надмашивши Хрватску и Словенију.
У истраживању насловљеном „Србија 2026: Економски искорак у ери растућих глобалних и регионалних изазова“ институт ИФИМЕС наводи да се очекује да Србија ове године сустигне Хрватску по висини номиналног БДП-а, а да 2027. године преузме позицију највеће економије југоисточне Европе.
Како наводе, предвиђа се да до 2030. године Србија додатно повећа предност над Хрватском и значајно надмаши Словенију по укупној величини економије, учвршћујући свој статус централног економског стуба западног Балкана.
Аутори истраживања упозоравају да ће одрживост ове позиције зависити од способности Србије да економски раст преточи у инклузиван и дугорочно одржив развој, уз континуирани фокус на макроекономску стабилност, енергетску сигурност и институционалну отпорност.
ИФИМЕС наводи пројекције ММФ-а, према којима се реални раст БДП-а Србије за 2026. процењује на између три и четири одсто, уз инфлацију од између 3,2 и 4,0 одсто, док стопа незапослености остаје стабилна у распону од 8,4 до 8,8 одсто.
Пројекције ММФ-а предвиђају фискални дефицит на испод три одсто БДП-а, јавни дуг око 46 до 47одсто, док текући рачун биланса износи минус пет до минус шест одсто БДП-а, одражавајући увоз инвестиција и трговински дефицит.
Преносећи оцене ММФ-а, ИФИМЕС наглашава отпорност макроекономских политика Србије у контексту глобалне неизвесности, упозоравајући истовремено на геополитичке ризике, спољну нестабилност и потребу за структурним реформама, с посебним нагласком на политичку и инвестициону климу.
Како наводи ИФИМЕС у истраживању, структурална снага Србије не произлази из краткорочних цикличких кретања, већ из демографског и тржишног потенцијала, развијене индустријске базе, извозне оријентације, стратешких инфраструктурних и енергетских пројеката, као и континуираног прилива страних директних инвестиција.
Председник Србије Александар Вучић посебно наглашава значај енергетске сигурности, развој нуклеарних и модуларних електрана, убрзане реформе у сектору одбране и полиције, те улогу страних директних инвестиција, које су у 2025. премашиле 3,5 милијарди евра, наведено је у истраживању љубљанског института.
ИФИМЕС додаје и то да су стабилизација енергетског сектора и завршетак кључних уговора, укључујући купопродају НИС-а, од кључног значаја за планирано повећање пензија и унапређење животног стандарда у Србији.
Аутори истраживања истичу да 2026. година доноси најповољнију економску позицију Србије до сада, али у знатно изазовнијем и непредвидивом глобалном окружењу.
У таквом контексту, консолидација економске моћи, уз истовремена улагања у безбедност и институционалну отпорност, представља рационалну стратегију прилагођавања динамици међународних односа, где превладавају принципи моћи над формалним нормама, истиче ИФИМЕС.
У истраживању се наводи да износи БДП-а по глави становника указују да Србија и даље заостаје за Хрватском и Словенијом по овом показатељу, али и да инфраструктурна експанзија у претходној деценији, што укључује изградњу око 650 километара брзих саобраћајница и аутопутева, представља видљив допринос економском развоју.
ИФИМЕС наглашава да ће способност Србије да квантитативни економски раст трансформише у одрживи и инклузивни друштвени развој представљати кључни тест економске и социјалне политике у наредној деценији.
Како кажу, за очување нове регионалне улоге Србије неопходно је одржавати макроекономску стабилност, убрзати структурне и институционалне реформе, повезати економски раст са социјалном кохезијом и координирати спољну политику у складу са комплексном мултиполарном архитектуром међународних односа.
Извор: Танјуг
