Српска православна црква, али и друге цркве које поштују јулијански календар, обележавају данас у поноћ почетак нове 2026. године, а вечерас ће бити широм Србије организован дочек. Грађани традиционално прослављају Српску нову годину, иако је она у другим крајевима Европе познатија као стара или Православна нова година.
У Београду ће Православна нова година бити обележена молебаном у Храму Светог Саве, који ће бити служен пред поноћ.
Овај празник се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Иако је у Србији устаљен назив Српска нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или Православна нова година.
Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске. Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.
Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.
Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају после Првог светског рата, да би се после Другог светског рата прославе свеле на породичне, међу грађанима који су желели да сачувају овај празник. Иако није била званично забрањена, за време комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.
До размимоилажења две Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године. Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.
Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, Српска нова година, за разлику од оне друге, није државни празник и нерадан дан.
Православна нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницима Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу, „василицу“.
Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.
Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред „василице“ месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић. Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.
Извор: РТС