У протеклих 14 година, и поред бројних изазова, Србија и њено руководство успело је да одоли притисцима да прихвати наметање независности Косова, истакао је министар спољних послова Србије Марко Ђурић, додајући да око тог питања у земљи постоји консензус. Он је навео и да Аљбин Курти није заслужио промену става Европске уније и укидање мера које је Брисел увео Приштини.
Ђурић је казао да су национални интереси Србије очување стабилности, самосталности у одлучивању, војна неутралност, економски развој, борба за унапређење демографске слике и да око тога треба да постоји консензус.
„У оквиру приче о самосталсности, важно је очување територијалног интегритета и суверенитета, нешто без чега се озбиљна политика не може замислити. То је предмет нашег даноноћног рада у заштити тих позиција. У протеклих 14 година, од како учествујем у државној политици, имали смо толико изазова и успели смо да одолимо притисцима да Србија не прихвати независност Косова и Метохије. Одолели смо захваљујући консензусу и захваљујући капацитету државног руководства. Био сам, не једном, сведок притисака којим је би изложен председник Србије. Имамо консензус да не прихватамо наметање независности Косова и Метохије“, истакао је Ђурић за Јуроњуз Србија.
На питање да ли се може очекивати да се САД укључе у дијалог Београда и Приштине, одгворио је да, ма колико желели да придајемо на значају себи и нашим проблемима, у време када се померају тектонске плоче у свету, није за очекивати да ће се неко од кључних актера бави овим регионом, осим ако нема кризе, а Србија ће, напомиње,радити све да тога не буде.
Ђурић је нагласио да је председник САД Доналд Трамп у првом мандату допринео побољшању климе и да је његова иницијатива, Вашингтонски споразум, био добар корак у правом смеру.
„Фокусирање на економске односе, отварање авио линија, изградњу путева и пруга може избити аргументе из руку онима који воде токсичну политику“, рекао је министар.
Ђурић је истакао да је политика Аљбина Куртија у потпуној супротности, да је он идеолошки супротан, јер је комбинација ултранационалистичких и неких левичарских идеја.
Не мисли, каже, да на Куртија благонаклоњеније од САД гледа Брисел, с обзиром да су мере уведене Приштини још увек на снази.
„Али видим предлоге да се укину те рестриктивне мере. Не мислим да је Курти било чиме заслужио промену става. Ако мисле да је демократским избором четири градоначелника на северу доказ да не блокира дијалог, онда је то поражавајуће, пошто би то представљало одустајање од правичности“, подвукао је он.
Ђурић је казао да је за Србију важно да развија своје односе са САД и изразио уверење да ће 2026. година бити година стратешког дијалога са Америком.
„Ми смо географски део Европе и имамо сваки интерес да према милион људи нашег порекла у САД градимо мостове“, додао је он.
Ђурић је указао да доласком Трампа односи САД и Србије напредују и да се то огледа у састанцима на високом нивоу, али и конкретно у односу Вашингтона према темама које су за Србију од националног значаја.
С тим у вези је подсетио на ситуацију у Босни и Херцеговини, гдеје Трампова администрација напустила покушаје унутаризације БиХ, укинула санкције руководству РС, и обновила сарадњу са Српском.
Када је реч о Косову, подсетио је да је Трампова администрација суспендовала стратешки дијалог са Приштином због кршења права Србија и суспендовала помоћ.
„То је све урађено и поред великог притиска албанске заједнице у Америци. Албанци у САД су толико организовани и утицајни да је право чудо како смо успели да дођемо до разумевања америчке администрације за српску позицију“, објаснио је шеф српске дипломатије.
Упитан за Гренланд и ставове САД и ЕУ, приметио је да земље које су признале Косово, сада највише ламентирају.
„Како то да територијални инетгритет и суверенитет Србије не вреди као онај других земаља. Сви се сећамо циничних прича да је Косово јединствени случај који се неће поновити, који је пористекао из, како су говорили, кршења људских права, злочиначког карактера тадашњег режима, као и да ће то бити демократско питање када се отарасимо недемократског режима. Ја сам био матурант када је обаран тај Милошевићев режим и био сам учесник простеста. Добро се сећам да нам је говорено да ће, ако променимо власт, Косово и Црна Гора постати демократско питање. Али све је то био претекст да се наша државна заједница распарча. Сада имамо друге ветрове у међународној заједници“, уверен је Ђурић.
Он је подвукао да је Србија данас економски, војно и на друге начине снажније, што је постигнуто у протеклој деценији.
„Србија има пријатеље на свим континентима, има и оне који јој не мисле најбоље, али има такву мрежу пријатеља и сарадника у међународној заједници да никада не може да се понови она врста догађања од краја 1990-тих. И однос са кључним силама је однос међусобног поштовања. Са Србијом се данас не разговара језиком претњи и уцена“, нагласио је министар.
Рекао је да Србија пажљиво анализира ситуацију и да уз институционалне капацитете које има, не сматра да постоје разлози да стрепимо више него друге европске и државе света.
„Не могу да се унапред изјашњавам о Гренланду. Могу само стално да говорим каква се карма враћа“, додао је он.
Ђурић је, упитан за ЕУ, рекао да је Србија лојални пријатељ, а да би, да је чланица Уније била сигурно најтврђи бранилац европских интереса.
„Али нас у ЕУ не примају већ 20 година. Пет година не отварају Кластер 3 иако је све испуњено према њиховим проценама. Ми желимо да постанемо чланица ЕУ, али док не будемо члан, не можемо да делимо сав тере одговорности као да јесмо“, поручио је Ђурић.
Он је рекао да Србија жели да цео Западни Балкан постане део ЕУ, и да би то засигурно оснажило Унију, али да је очигледно у овом тренутку фокус пажње на другим местима, те је цена тога што Европа не може у пуној мери да рачуна на подршку и капацитет земаља Западног Балкана.
Најавио је да Србија ускоро отвара амбасаду у Риги, одакле ће покривати балтичке земље, што ће отворити могућност да разговара са земљама у деловима Европе где су мање познати српски аргументи.
„Уверен сам да ће ова година бити година снажног ангажовања на продубљивању разумевања за позицију Србије тамо где постоји скепса“, додао је он.
Ђурић је најавио да ће Србија отварати амбасаде у Вијетнаму, Грузији, Танзанији и још неким земљама.
Што се региона тиче казао је да Србија жели да окружење напредује ка чланству у ЕУ, али и да не жели да изостаје на том путу.
Ђурић је изразио уверење да због односа према Србији нико из региона неће преко реда бити примљен у ЕУ.
„То се на тај начин неће дешавати. Стратегија проширења неће бити заснована да једни друге приказујемо негативно, већ за напредак морамо да прикажемо зрелост, одговорност и спремност на сарадњу“, рекао је он.
Ђурић је указао да постоји висок степен скепсе у појединим државама ЕУ око проширења, као и да желе да виде Украјину, Молдавију и неке друге пре наших земаља у Унији.
„Верујем да ће у водећим земљама ЕУ ове године псотојати спремност за проширење, али неки избори који предстоје показују да то може да се промени. Зато је заснивање политике на извесност чланства преурањена, и потребна је политика сарадње у региону“, додао је он.
На примеру Аљбина Куртија, на прошлим изборима, видели смо да су се тражили поени управо на конфронтацији и негативној политици када је реч о међунационалним односима.
„Сматрам да Србија треба да води политику будућности. Нама је у интересу да се границе отварају и регион ближе сарађује. Визија председника Александра Вучић „Отворени Балкан“ био је пионирски подухват, да без озбира на динамику у ЕУ и процеса проширења, ми у региону, не чекајући те процесе успоставимо сарадњу. Али није увек искрено, срдачно и добронамерно одговорено на то“, нагласио је Ђурић.
Извор: Косово Онлајн/Јуроњуз Србија