Од Нове године почела наплата две еколошке таксе које погађају и Србију – национални порез на угљен-диоксид и порез CBAM Европске уније. Стручњак за енергетику Жељко Марковић изјавио је да такса обухвата све производе које су из области алуминијума, челика, гвожђа, вештачких ђубрива, цемента, водоника и електричне енергије.
Марковић је рекао за РТС да ће таксу плаћати увозници те робе, било која земља која није чланица Европске уније.
“То можете схватити и као неку царину на увоз те робе. Оно што је сада задњим изменама легислативе која се тиче тог CBAM донето јесте да се неће плаћати на онај увоз до 50 тона робе. То не важи за електричну енергију, али за ове остале производе до 50 тона увозници неће плаћати тај намет, а преко 50 тона ће се плаћати тај намет. Тиме је Европска унија практично обухватила 99 одсто емисија, а онај 1 одсто није – али је то урађено да би се олакшало малим предузећима и приватним лицима. Наравно, када увозе нешто од тих производа у малим количинама да не пролазе кроз заметну административну процедуру”, наводи Марковић.
Будући да Европска унија има „ЕУ ЕТС систем“, њихов систем за наплату емисија, CBAM такса ће се прорачунавати на основу цена емисија која су постигнута у Европској унији, каже Марковић.
“Немамо фиксну таксу, већ ће се она рачунати квартално, као просечна и то тежински просек остварених цена емисија на тржишту ЕУ”, додаје он.
Од 1. јануара на снази је и закон о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште. Тај порез је 4 евра по тони угљен-диоксида.
“Он важи за домаће произвођаче ове робе коју смо на почетку поменули. Прерачунаваће се емисије приликом производње те робе. Да ли је то челик, да ли су то вештачка ђубрива, електрична енергија и плаћaће се на основу тих емисија које су остварене у току производње пута 4 евра по тони емисије, то ће плаћати домаћи произвођачи”, објашњава Марковић.
Наводи да легислативом Европске уније јесте предвиђено да се од таксе која је одређена цена за CBAM сертификате, тако ће у Европској унији увозници плаћати те сертификате, одбије износ која је наплаћена у земљи одакле је потекла та роба. Уколико, како каже, буде 80 евра CBAM такса одузеће се 4 па ће се наплаћивати 76 евра.
“Оригиналним актом јесте била предвиђена могућност да се оствари олакшица што се тиче електричне енергије, али уз одређене услове који су требали да буду оствaрени. Један од тих услова јесте и спајање на унутрашње тржиште електричне енергије ЕУ. Ми смо у том поступку већ загазили дубоко, предали смо све, међутим и због спорости администрације то спајање нашег тржишта са тржиштем електричне енeргије Европе се очекује тек почетком 2028. Зато је 17. децембра прошле године донет један додатак легислативе. У тој легислативи је предвиђено, а то је и даље предлог, чекамо да се тај део усвоји, да уколико се и у будућности спојимо – да онда можемо склопити један Меморандум о разумевању и да се тим Меморандумом практично дефинишу евентуална продужења, односно неважења. Међутим, до тада, док се то не усвоји и док се не остваре ти услови, сва електрична енергија која се извози у Европску унију биће подложна наплата CBAM таксе”, рекао је Марковић.
На питање које се последице још могу очекивати на српском тржишту због наплате ових еколошких такси, Марковић је рекао да ће то довести и до смањења извоза наше робе, јер сада та наша роба више неће бити тако конкурентна на тржишту ЕУ као што је била док се нису обрачунавале те емисије.
Он је казао да су се предузећа вероватно спремала, сва предузећа су се трудила да смање емисије колико могу. “Оно што се тиче електричне енергије, ту није могло ништа много да се уради, будући да се ту гледа наш национални микс производње електричне енергије. Иначе ће се и у одређивању тих емисија користити просек петогодишњи тих емисија које смо остварили. Ми знамо да Србија производи две трећине електричне енергије из угља и та производња доприноси тим емисијама. Тако да ту нисмо могли много да се припремимо”, додао је.
Што се тиче грађана, Марковић каже да могу имати неке последице уколико због тих извозних такси дође до повећања и калкулисања њих у производњу, па дође посредно до повећања и цена неких производа.
“За сада не очекујем неке веће поремећаје у том смислу. Такође, легислатива предвиђа и даље повећање CBAM по дубини. То значи да ће овим предлозима, задњим, да се уводи на неких 180 производа који се производе од челика, од гвожђа итд. То могу да буду и неке грађевинске машине, и друге разне ствари које се праве код нас. Тако да са те стране може да се очекује да ће ту доћи у неком будућем периоду. Ово је жив систем, он је почео са применом ове године у смислу плаћања, 2023. је кренуо транзициони период који је трајао до 2025. године и мењаће се та легислатива како се буде се одвијала цела та ситуација”, наводи он.
Како каже, не очекује да ће се то одразити на цене које се тичу грађана у некој великој мери.
“Можда ће бити неких мањих нивелација, али не видим да у овом тренутку, видећемо наравно шта ће се дешавати у будућности. Оно што бисмо још могли да истакнемо као могућу последицу увођења CBAM механизма у Европској унији, будући да нам је сада пласман електричне енергије која је произведена у нашој земљи оптерећен таксом Уније, можда ће то изазвати мање интересовање инвеститора да инвестирају у производне објекте”, рекао је Марковић.
Извор: РТС