Међународни дан Брајевог писма обележава се сваке године 4. јануара са циљем да се укаже на значај Брајевог писма у образовању и приступачности за слепе и слабовиде особе.
Брајево писмо представља систем за тактилно читање и писање, а састоји се од шест тачака, чијим се комбинацијама пишу слова, бројеви, интерпункцијски знаци, ноте и све оно што човек који нема оштећење вида пише оловком.
Међународни дан Брајевог писма је рођендан Луја Браја (1809-1852), француског творца писма за слепе.
На овај дан, одаје се почаст његовој заоставштини, доприносу и трансформативном утицају Брајевог система на животе слепих људи.
У Србији живи више од 12.000 слепих и слабовидих особа за које Брајево писмо представља неопходно средство, ради што једноставнијег укључивања у друштво, комуникације, едукације и описмењавања.
Савез слепих Србије истиче да је Брајево писмо за слепе људе нешто по чему су препознатљиви у својој друштвеној заједници.
“Желимо да подстакнемо ширу употребу Брајевог писма у свакодневном животу сваког појединца, јер познавање Брајевог писма може бити од велике користи и општег значаја и за особе које виде“, истакнуто је у саопштењу Савеза слепих Србије.
У саопштењу се додаје да Брајево писмо игра виталну улогу у савременом друштву, омогућавајући особама са оштећеним видом приступ информацијама, образовању и могућностима запошљавања.
Брајево писмо се користи у различитим контекстима, укључујући образовање, књижевност и свакодневни живот. Омогућава слепим и слабовидим особама да самостално читају и пишу, приступају информацијама и у потпуности учествују у друштву.
Савез слепих Србије ће у 2026. години покренути иницијативу за озакоњење Брајевог писма, са циљем да се подстакне његова пуна примена и на јединствен начин скрене пажња јавности и надлежних институција на права слепих и слабовидих особа у Републици Србији.
Дипломирани филолог и мастер преводилац Милош Пржић рекао је да је Брајево писмо одраз писмености слепог човека.
„Некад се говорило да ако слеп човек не познаје Брајево писмо, он је функционално неписмен“, изјавио је Пржић за Танјуг.
Пржић је навео да нека истраживања показују да перцепција Брајевог писма под прстима покреће исте оне рецепторе у мозгу које покреће перцепција слова у које гледа човек који види.
Он је истакао да је велики и ограничавајући проблем у коришћењу Брајевог писма у новије време, то што оно у штампи заузима много места. Због тога је, како је навео, слабо заступљено у свакодневном животу.
„Техника такође пружа могућности. Постоје Брајеви редови. То су уређаји који текст приказују на екрану помоћу Брајевог писма. То је корисно, али то је прескупа технологија која у Србији није много заступљена“, објаснио је Пржић.
Како је навео, већина лекова има Брајеве натписе.
„Брајево писмо може да се примени у неким практичним свакодневним ситуацијама. У свету се врло често у зградама постоје Брајеве ознаке у лифтовима, на вратима различитих институција. Ту би могла да се прошири примена Брајевог писма“, рекао је Пржић.
На иницијативу Савеза слепих Србије, у авионе Air Serbia уведена су упутства за поступање у ванредним околностима на Брајевом писму. Говорећи о свом искуству Пржић је истакао да је упутство прегледно, као и да се брзо пронађе све оно што је потребно.
„То је, не само знак пажње и позив да слепи и слабовиди путници путују, него и начин да се подигне свест“, поручио је Пржић.
Извор: Танјуг