Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић изјавио је да је циљ министарства за 2026. годину да се обезбеди прехрамбени суверенитет Србије, са фокусом на три конкретна циља – потпуна предвидивост исплата, увођење реда у трошењу додељених средстава и стратешко подстицање грана у пољопривреди које имају интезивнију производњу.
Гламочић је у интервјуу за Танјуг рекао да је кроз буџет за 2026. годину за пољопривреду опредељено 147,5 милијарди динара и додао да ће држава и ове године давати значајна средства пољопривредницима, али да ће држава инсистирати на строгој контроли трошења буџетског новца.
„Циљ нам је да обезбедимо прехрамбени суверенитет Србије, да имамо довољно намирница за грађане Србије и да унапредимо и ојачамо нашу пољопривреду. Желимо да направимо предвидивост тако што ћемо на самом почетку године изнети календар јавних позива. При предвидивости ћете тачно знати у ком месецу иде који подстицај и када ће бити расписани конкурси, како би могли на време да планирају своје инвестиције“, навео је Гламочић.
Истакао је да ће током првог месеца у 2026. почети исплаћивање јавних позива онима који су предали захтеве у новембру и децембру прошле године. „Исплатићемо за опрему, механизацију, трећи квартал премије за млеко једном делу произвођача који нису добили премије, за осигурање које нису добили. То ће бити у јануару. Људима у биљној производњи којима је важно да добију средства пре сетве, почећемо већ у току јавног позива који планирамо у фебруару. Неки ће добити у фебруару, већина ће добити у марту“, казао је Гламочић.
Нагласио је и да ће исплата бити значајно ранија него што је била у претходним годинама и додао да ће се кредити, који ће бити расписани одмах на почетку године, давати у два наврата, пред пролећну и јесењу сетву. „Не би требало заборавити да држава субвенционише камату у тим кредитима. На пример за набавку минералних ђубрива камата је нула. Значи сваком може да се да кредит на три године са каматом нула, то заиста нема нигде на тржишту. Гледамо да се ми прилагодимо пољопривреди, а не да се пољопривреда прилагођава нашим јавним позивима“, рекао је министар.
Гламочић је појаснио да ће корисници подстицаја морати да правдају све директне подстицаје било да је реч о биљној или сточарској производњи. Према његовим речима, упркос незнатним изменама у буџету министарства, средства намењена директно произвођачима нису умањена. „Дошло је до малог умањења, не на пољу подстицаја, него су смањени неки трошкови у оквиру самог министарства. Наши пољопривредни произвођачи ће имати иста средства на располагању као и претходне године, а да подсетим, то је максимални буџет“, истакао је Гламочић.
Према његовим речима, пољопривредни буџет тренутно износи 7,2 одсто укупног буџета Србије и додао да држава улаже двоструко више него што тај сектор тренутно доноси бруто додатој вредности у држави. „Пољопривреда доприноси 3,6 одсто. Многи још баратају са бројком од 10 одсто. Пољопривреда јесте учествовала пре 10 година толико, међутим, у међувремену није пала апсолутна вредност пољопривреде, чак је порасла“, рекао је он.
Такође, истакао је да ће Србија оног момента када пољопривреда буде учествовала у бруто додатој вредности са један, максимум два одсто, тада бити много развијенија земља, нагласивши да ће пољопривреда стално расти јер је она кључна за прехрамбену сигурност државе. „Од укупних подстицаја које држава Србија издваја, 54 одсто средстава иде за пољопривреду. Пољопривреда добија највише подстицајних средстава у оквиру комплетног буџета Републике Србије“, нагласио је Гламочић.
На питање колико ће држава подржати инвестиције у пољопривреди и колико ће бити предвиђено за подстицаје у цвећарству, повратарству и воћарству, Гламочић је казао да је из буџета намењено 12,8 милијарди за те делатности, односно да је предвиђено дупло више средстава за рурални развој него претходне године. „То подразумева инвестиције, да се купи нова опрема, нова механизација, да се подигну нови објекти, да се унапреде села“, казао је.
Када је реч о обнови сточног фонда, министар је изјавио да је Србија зауставила пад сточарске производње, паралелно са глобалним трендовима и трговинским ратовима између САД, Кине и ЕУ, као и да је покренула раст у кључним секторима у области сточарства.
Гламочић је истакао да је у сектору млекарства повећана производња млека за 10 одсто у односу на 2023. годину и пет одсто у односу на 2024. годину и додао да га радују промене у сектору свињарства, који је оценио као најлошији тренутно. „Нажалост, ми смо успели да га у неком периоду мало занемаримо, али оно што је добро, он се веома брзо враћа. Подаци које сам добио недавно говоре да је увоз живе прасади смањен за 250 одсто. Значи, 2024. године смо увезли негде скоро 500.000 прасади, 2025. смо увезли око 190.000, значајно мање“, рекао је он. Додао је и да подаци о увозу замрзнутог и свежег меса говоре да је он смањен за 15 одсто.
Гламочић је указао и да се годишњи суфицит Србије креће од 1,3 милијарди до 1,5 милијарди евра са тенденцијом сталног раста извоза. Додао је и да се за 2025. годину очекује суфицит од 1,4 милијарди евра, нагласивши да то говори да Србија и даље остаје на стабилном путу. „Увек говорим да је улица двосмерна. Ако ми забранимо увоз, па забраниће нама извоз, шта ћемо онда? Ми више извозимо него што увозимо и не би требало занемарити чињеницу да је Србија једна од ретких земаља у овом делу Европе која има суфицит када је у питању пољопривреда“, додао је Гламочић.
На питање како министарство у овом тренутку оцењује стабилност домаћег тржишта млека, Гламочић је поручио да се услед трговинских ратова и царина које су уведене Европској унији, у Европи појавили огромни вишкови млека, што директно притиска и српске произвођаче. „На спот тржишту, то је тзв. тржиште где се сливају вишкови млека које Европа има, то млеко се плаћало између 10 и 25 центи, једног момента је стигло до пет центи. Буквално су га давали по било којој цени, само да га не баце. Наравно, ми смо део европског тржишта, не можемо се затворити, то млеко ће завршавати и у Србији. И сад морамо видети како да ову кризу решимо“, казао је Гламочић.
Нагласио је да је потрошња млека у 2025. години опала за 20 одсто и оценио да је циљ свих актера да се са тренутном кризом сви подјенако суоче. Према његовим речима, уколико би Србија зауставила увоз млека, могло би да дође до контрамера које би подразумевале забрану Србији да извози не само млеко, већ воће и друге прозиводе, а што би значило катастрофу за све.
На питање како ће држава утицати на трговинске ланце да смање марже на основне млечне производе, Гламочић је навео да је његов ресор на том пољу предложио да се дупло мање спусте марже на УХТ млеко које се, како каже, највише троши, а да трговински ланци имају слободу да повећавају марже на производима као што су чоколадна млека, неки специјални сиреви и друго. Према његовим речима, на целу актуелну кризу са млеком утицале су и блокаде у држави које су биле током 2025. године, као и анти рекламе у појединим медијима да домаће српско млеко није здраво.
Такође, он је одбацио критике о прекомерном увозу млека и указао да је Србија увезла 41.300 тона млека и млечних производа, док је у истом периоду извезла 52.000 тона.
На питање да ли пољопривредници могу да очекују нове мере и акције у оквиру ИПАРД програма током 2026. године, Гламочић је навео да ове године ти програми неће обухватити тракторе. „Што се тиче ИПАРД-а, могу да купе све, а нека трактор купе сами. Могу нешто да купе и сами“, рекао је Гламочић и подсетио да пољопривредницима приликом куповине трактора држава даје поврат од 50 до 70 одсто.
Нагласио је да Влада Србије ради на споју између туризма и пољопривреде. „На крају 2025. године расписали смо меру за подизање вишегодишњих засада и већина пољопривредника која је то хтела да ради је предала пре нове године“, казао је Гламочић.
Када је реч о реализацији ИПАРД програма током 2025. године, министар је казао да он није задовољан њом, као и да су направљени велики пропусти прошле године. „Једног момента смо вратили одређена средства. Не би требало заборавити да су та средства обезбеђена делом из буџета Србије, делом из ЕУ, али Унија је та која нам диктира процедуре. Нажалост, све те процедуре јесу сложене, али ми ту немамо простора“, додао је Гламочић.
Истакао је је да је циљ државе да више ниједном не дође до враћања средстава у буџет ЕУ, него да се предвиђена средства потроше и реализију у Србији.
Говорећи о актуелној ситуацији са НИС-ом и санкцијама које је тој компанија увела администрација САД, Гламочић је истакао да тренутно нема никаквих застоја у снабдевању и да су пољопривредници потпуно обезбеђени за предстојећу сетву. „Погледајте наше грађане, нема гужви на пумпама, нема ништа, иако знају да смо под санкцијама. Имамо заиста велике залихе, тако да ми што се тиче дизела не треба да бринемо, апсолутно. Спремили смо се на време“, рекао је Гламочић.
На питање како су се санкције одразиле на рад Азотаре и Петрохемије, Гламочић је навео да није забележен ниједан сигнал било каквог поремећаја и додао да Србија бележи невероватне резултате у производњи фосфорне киселине која је, како каже, кључна компонента за најквалитетнија комплексна ђубрива. „Србија је тренутно на другом месту, али мислим да ћемо веома брзо бити на првом месту по производњи фосфорне киселине у Европи. То је основа за производњу најскупљих ђубрива и то комплексна минерална ђубрива“, истакао је Гламочић.
Такође, навео је да је недавно посетио Украјину од које смо, како каже, некада увозили јако велике количине минералног ђубрива, а да смо сада један од највећих извозника истог ђубрива у ту државу.
Говорећи о Споразуму о слободној трговини са Кином, Гламочић је истакао да су српски пољопривредни производи већ присутни на полицама кинеских трговинских ланаца након превазилажења најстрожих светских процедура. Позвао је кинеске компаније да инвестирају у наш прерађивачки сектор наводећи да би на тај начин Кинези из Србије могли несметано да извозе на тржишта ЕУ, Русије до Египта, односно у земље са којима Србија такође има потписане споразуме о слободној трговини.
Када је реч о лансирању првог српско-кинеског сателита намењеног за пољопривредне и научне сврхе, министар је истакао да ће у том пројекту са српске стране учествовати Факултет техничких наука (ФТН) у Новом Саду и други технички факултети у Србији у сарадњи са кинеским Универзитетом Харбин. Тај пројекат је оценио као почетак нове ере дигитализације српског аграра.
Извор: Танјуг
