Црногорски председник Јаков Милатовић изјавио је да је питање увођења српског језика као службеног у Устав Црне Горе легитимно, али да је његов утисак да се ово питање периодично актуелизује да би, како каже, политички актери прикрили недостатак политичких резултата.
„Питање увођења српског језика као службеног у Устав Црне Горе јесте легитимно и има своје снажно упориште у резултатима последњег пописа, али и свих претходних пописа. Нажалост, мој је утисак да се ово питање периодично актуелизује како би одређени политички актери прикрили недостатак видљивих резултата“, навео је Милатовић.
Постоје, каже, и друга отворена и нерешена питања у Црној Гори.
„Сматрам да прво треба да решавамо оно што је важно и хитно. Економија, плате, инфлација, државна предузећа у којима су само други људи са истим лошим праксама. Борба против организованог криминала и корупције, али и коначне судске пресуде. Независне и снажне институције, почевши од Уставног суда. Здравство у којем листе чекања морају бити краће од времена потребног за улазак у ЕУ“, рекао је Милатовић у новогодишњем интервјуу подгоричким Вијестима.
На питање да ли сматра да српски језик, који, према последњем попису, говори највише становника Црне Горе, међу којима и он, треба да буде службени, Милатовић одговара потврдно.
„Не кријем да сам се и на овом и на претходним пописима изјаснио као Црногорац који говори српским језиком. Нисам један од оних који избегавају јавно да говоре о томе, нити један од оних који мења ове категорије у односу на време или позицију. Нисам сигуран да разумем разлику између службеног језика и језика у службеној употреби, али свакако сматрам да је легитиман став да у Уставу српски језик треба да има исти статус као и црногорски“, навео је Милатовић.
Упитан и о актуелизованом питању обнове Његошеве капеле на Ловћену, Милатовић каже: „Питање је сложено, па му треба приступити пажљиво и уз широки друштвени консензус. Његошево дело једнако припада свима“.
На додатну констатацију да кампању за обнову капеле на Ловћену доминантно води Српска православна црква (СПЦ), чији су великодостојници 2025. предњачили у историјском ревизионизму, величање четничког покрета, откривање споменика Павлу Ђуришићу и питање: Зашто ниједном до сада није експлицитно, именом и титулом, осудио спорне изјаве и потезе митрополита црногорско-приморског и будимљанско-никшићког Јоаникија и Методија, већ је то радио “између редова”, не помињући њих двојицу директно, као и да ли је то чинио да им се не би замерио, Милатовић одговара:
„Овим питањима прилазим државнички и принципијелно, а не лично. Нисам сагласан са историјским прекрајањима и величањем личности за које је доказано да су били сарадници окупатора у ИИ светском рату као што је то био Павле Ђуришић. Црна Гора је антифашистичка, грађанска и секуларна држава, али и држава у којој треба да постоји слобода мишљења“
У интервју за Вијести рађеном очито пре јучерашњих догађаја у Ботуну, Милатовић је још наговестио да ће формирати политичку партију, наводећи да је држави потребна нова снага “која ће окупити поштене и кредибилне људе који хоће да раде, а не да обећавају и нуде изговоре”.
Подсетио је да већ годинама заговара идеју јаког центра и увек је партнер свима који искрено баштине вредности европске, демократске, грађанске и реформске Црне Горе, лишене друштвених подела и нестабилности.
Говорио је и о односу са премијером Милојком Спајићем, са којим је заједно основао Покрет Европа сад, који је касније напусти, рекавши да се институционална комуникација одвија званичним каналима и преко кабинета, а имају и директне контакте “када то захтевају околности”.
Најавио је да ће ускоро опет имати важан разговор са председником Француске Емануелом Макроном, са којим је разговарао телефоном након што та држава умало средином децембра није блокирала затварање два поглавља, али и “са још једним европским лидером како би убрзали процес приступања Црне Горе ЕУ”.
Рекао је и да је радио на томе да се односи са Хрватском, која је Црној Гори раније блокирала затварање поглавље 31 (спољна, безбедносна и одбрамбена политика) воде озбиљно и државнички, али да сматра неконструктивним став појединих хрватских министара који, “највероватније ради стицања политичких поена код куће, у континуитету износе нове захтеве црногорској страни и подгрејавају тензије у односу на нека од отворених питања између две државе”.
Извор: Танјуг
