Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут изјавио је да су тензије у друштву веома велике и нагласио да је дијалог једино решење да се превазиђу политичке поделе, те да на томе треба истрајати.
Мацут је истакао да је дијалог средство за опоравак и освежење друштва.
“Мислим да су тензије врло велике и да је дијалог заправо једино решење за уморно друштво као што је наше, а које је у политичким поделама које су на неки начин подстакнуте и медијима. Као што је и председник (Александар Вучић) јуче рекао у свом обраћању на годишњој конференцији, мир и стабилност у земљи су основа да бисмо наставили са најбољим економским периодом који имамо. И то је потпуно тачно, то су реалне чињенице“, рекао је Мацут за телевизију К1.
Он је казао да се, уколико се не смире тензије у друштву, не може наставити стабилан економски узлет Србије која, како је истакао, има велики економски потенцијал, уз оцену да је то најјача земља не само Западног Балкана.
“Пратећи ситуацију у региону и у Европи, могу да кажем да смо ми ‘мали тигар’ на Западном Балкану, односно на југоистоку Европе и то је потпуно тачно, али је било последњих годину дана мало успоравање где смо се економски можда мало успавали због околности у којима смо били“, рекао је Мацут.
Мацут је рекао да је здравство у Србији знатно унапређено у претходној деценији, али да још увек постоји простор за напредак. Истиче да су улагања у здравство велика, као и да мора да се ради на унапређењу здравства зато што је то улагање у опште добро свих грађана.
„Толико много је урађено да је то фасцинантно. У последњој деценији је урађено што на промени инфраструктурној у здравству, што на примењивости лекова, расположивости свега могућег за све врсте и категорије пацијената. Улагања су енормна, то је пет милијарди евра и то је огромно за буџет који је у нашој земљи. Ради се на томе, али и мора да се ради, јер је то за опште добро становника који ће ту живети, радити и, у крајњој линији, бити укључени у све друге делатности“, оценио је председник Владе.
Према његовим речима, потребно је радити на побољшању функционалности здравственог система. „Ми морамо да тежимо да се тај систем некако побољша у функционалном смислу. Не треба ми да градимо нове неке капацитете, ми морамо да тај примарни сектор вратимо у законске оквире и да то побољшамо радом специјалистичких служби, претварањем домова здравља, које имамо широм Србије, у функцију малих здравствених центара“, рекао је Мацут.
Истакао је да би таква промена у здравственом систему растеретила клиничке центре јер би пацијенти могли да добију потребне прегледе и услуге у домовима здравља. „Значи, да ви негде у Србији имате један дом здравља који ће служити за неколико општина и бити претворен у функционалну целину са свим специјалностима од интернистичких, офталмолога, педијатара, гинеколога, психолога, школског психолога, стоматолога и апотека која ће бити ту, радиологија исто. По мени, мора постојати дијагностички елемент“, нагласио је он.
Мацут је нагласио да у Србији постоји довољан број здравствених уређаја, али да би они требало да буду боље распоређени. „Могу да буду и у домовима здравља на тој некој широј територији. То је концепт са којим ја идем“, поручио је Мацут, истичући да се то зове здравље нације и наглашавајући покушаје да се то прошири на ободни део Србије.
Када је реч о образовању, изјавио је да су студенти најспремнији на бескомпромисно решавање ствари, али да их не треба користити за политичке манипулације. Навео је да су постојали политички интереси који су се испољили након трагедије у Новом Саду, као и да не треба студентима давати улогу која им не припада.
„Ми имамо политичке интересе који је требало да се испоље у неком тренутку. Нажалост, тај трагични тренутак јесте условио да се организује читава заједница универзитета и свих елемената у оквиру ње. Студенти су вероватно најпроминентнији, најспремнији на бескомпромисно решавање. Просто треба разговарати о томе. Није лепо ни студентима дати неку улогу која им не припада, јер ће се касније лоше осећати“, објаснио је председник Владе.
Како је рекао, ствари које се дешавају на универзитетима у претходној години показале су да на универзитетима постоји слобода мисли. „Она се користи и, наравно, каналише у правцу у коме се жели. Мањина на универзитету или чак на појединим факултетима произведе невероватан утицај јер је универзитет доста конзервативна средина. Ми смо конзервативна средина и можда мало опортунистичка и никад не верујете, ако сте добар истраживач у нечему, стварно ћете сумњати у то што радите и тражити додатне потврде“, рекао је он.
Према његовим речима, дијалог са универзитетима постоји, али, како је рекао, није примерено да се чланови академске заједнице „дописују“ преко медија.
Он је нагласио да постоји молба да се одложи увођење СПИРИ система који служи за праћење финансијских токова на факултете и чије је увођење, како је рекао, одложено пре више од годину дана.
„Молба је да се одложи и, како је објашњено, из реалних разлога систем још увек не ради како треба. То је систем за праћање финансијских токова на универзитету који треба све улазе и излазе да стави у један систем, јер сваки факултет, малтене свака групација, има свој неки систем. То је све јако компликовано. Није то мртав програм и није то ништа ново, њега треба само прилагодити раду људи на универзитету, дати инструкције и то је читава прича. На молбу професора Ђокића је дошло до одлагања започињања тог процеса. Већ је постојала молба пре годину и нешто, можда пре 13 месеци и то је и учињено – дата је та година дана са могућношћу да се приступа том програму преко сајта“, објаснио је Мацут.
Како је рекао, постојало је померање рокова за увођење СПИРИ система, али да је сада дошао тренутак за његову имплементацију. „Није то да смо ми почели да причамо сад у децембру, ми то причамо од летос“, нагласио је.
Он је додао да је ситуација на универзитетима доста боља од тренутка када је преузео функцију председника Владе.
„Ја сам ту задовољан и мислим да сам ја покренуо неке ствари. Мислим да је бар 50 одсто боља ситуација. Ја сам задовољан да су колеге, декани, професори стварно схватили поенту и они то људи знају и они се јако труде, али мислим да је одговорност и на руководствима самих факултета, јер морају да разговарају са својим студентима и да им укажу шта је стварно добро за њих“, рекао је.
Осврнувши се на негативну кампању око употребе млека, Мацут је указао да је млеко у Србији квалитетно и да негативна кампања не треба да постоји . „Кад је био први састанак да сам ја присуствовао са произвођачима, са прерађивачима и са дистрибутерима, произашао је захтев да се направи анализа и позитивна кампања у држави за млеко. Одмах сам направио радну групу где су дошли представници Министарства пољопривреде, просвете, института Батут, регулаторних тела у земљи и експерти са стране медицине. Одмах смо направили састанак и схватили смо да је потребна позитивна промоција“, рекао је он.
Нагласио је да Србија троши веома мало млека по глави становника. „Ми немамо млеко у школама. Ми немамо више оне ужине које су некада биле. Постојале су кухиње које су биле ту у школама, где се промовисала употреба млека. Млеко је апсолутно неопходно и потребно као нутритивна материја, поготово у првих 25 година раста и развоја када формирамо скелет“, навео је Мацут.
Он је нагласио да је млеко у Србији квалитетно и добро за употребу. „Ми пијемо стварно добро млеко и то је потпуна заблуда да ли ми не пијемо добро млеко или пијемо то. Апсолутно, млеко је употребљиво и корисно и пијемо квалитетно млеко. Ту не постоји никаква дилема. Ствар је само да се каналише читава ствар и да се на разуман начин приступи томе. Ми не треба да имамо негативну кампању у општој јавности да млеко не ваља или да није добро. То је намирница неопходна у расту и развоју, не само за децу, него и током читавог живота“, рекао је он.
На питање како себе доживљава после осам месеци вођења владе и да ли је политичар или лекар у политици, Мацут је рекао да је његова “километража“ у политици мала, али да може да препозна одређена дешавања, као и да је функцију премијера прихватио са циљем да покуша да отвори неке нове формате у политици.
“Ситуација с почетка 2025. је била запањујућа и катастрофална у смислу неразумевања и мог личног осећања губитка времена. То сам доживео 90-их два пута и нисам могао да верујем да нам се то поново дешава. Имам ћерку која има 17 година која није ишла у школу, били смо у вакууму на факултету где се ништа не дешава. Ја сам то назвао ‘одржаваном тензијом’. То је сад политика која је кроз ту ситуацију добила на негативној снази, што је потпуно катастрофално за земљу која је у Европи“, рекао је Мацут.
Говорећи о томе како је дошло до тога да постане премијер у врло сложеном тренутку за државу и шта је томе претходило, Мацут је казао да се у фебруару појавио на скупу који је, како каже, био подршка покушају да се систем, који је био блокиран, ресетује.
“То је био позив да се обратим као неко ко је из потпуно другог света и да кажем да људи размишљају можда другачије, а који су у том тренутку били ипак у дефанзиви. Људи су просто били заблокирани и није постојао степен личне храбрости и опредељења, поготово у друштвеним установама које чине друштво као што су просвета, образовање, здравство… У просвети је то било најизраженије, постојао је систем укочености из кога је требало некако изаћи“, рекао је Мацут.
Навео је да је то био критичан тренутак, а да је он као неко ко није дошао из политике желео да укаже да је потребно разговарати и да је позивао све, и студенте и професоре, на разговоре и смиривање тензија.
Мацут је рекао да је тада и на личном нивоу осетио шта значе поделе.
“У академском свету то има другачије конотације. Тада људи просто ћуте. Неко вам пружи подршку и каже: у реду је то што си урадио, то је стварно храбро, ипак си направио неку разлику. А други опет са ћутањем, без икаквих коментара, што може да се осети као негативизам или неподржавање. Ћутање није одобравање. То звучи парадоксално, али то може и тако да се схвати. Здравство је специфично окружење на које морате да утичете тако што ћете показати примером шта сте радили, али једним озбиљним примером, не еуфоричним“, закључио је Мацут.
Извор: Танјуг