Свет је током 2025. године био суочен са наставком ратних сукоба у Украјини и на Блиском истоку, а годину су поред тога обележили и бројни потези америчког председника Доналда Трампа почев од мировних иницијатива до увођења царина, појачан тренд наоружавања у свету као и дубока криза Европе.
Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп предложио је 6. јануара да се Канада прикључи САД. Два дана затим обелоданио је идеју куповине Гренланда од Данске, због његовог стратешког значаја за САД.
После инаугурације 20. јануара, потписао је 26 извршних наређења. Од помиловања учесника догађаја јануара 2021. у Вашингтону и широм САД, преко ванредних мера на границама или ограничења добијања држављанства по основу рођења на тлу Сједињених Држава. Три дана потом започеле су депортације имиграната.
Милитанти побуњеничког М23 заузели су 27. јануара Гому, главни град провинције Северни Киву, на крајњем истоку Конга. Гома, смештена на кезеру Киву, тешко је девастирана почев од деведестих пошто је експолодирала криза у Руанди, а град је преплављен избеглицама и криминалним ганговима.
Председник Трамп најавио је 4. фебруара могућност преузимања појаса Газе, који би потом био претворен у туристичку зону, пошто се Палестинци преселе.
Украјини су 6. фебруара испоручени први ратни авиони типа Мираж 2000.
Генерална скупштина ОУН осудлиа је 24. фебруара, одговарајућом резолуцијом, Русију, због агресије.
Посета Володимира Зеленског, лидера Украјине, 28. фебруара, Вашингтону, односно Белој кући, прерасла је у сасвим недипломатску комуникацију, на ивици отворене свађе, што су камере, макар делом, забележиле.
Почев од 6. марта током наредне три седмице алавитска заједница на западу Сирије била је изложена систематском терору, масакрирању, масовним убиствима. Осим алавита терору су под новим сиријским властима изложени и хришћани. Према наводима сиријске опсерваторије за људска права, у Тартусу, Латакији, Хами, Хомсу, убијено је првих дана масакра готово 1.400 цивила, да би та цифра вишеструко порасла током наредних седмица. САД су, два месеца потом,15. маја укинуле Сирији санкције уведене у време режима породице Асад.
Админстрација председника Трампа скинула је 8. марта забрану са више хиљада поверљивих списа на тему убиства председника Кенедија 1963. с прокламованом намером да сва постојећа грађа на ту тему буде доступна јавности.
Родриго Дутерте, бивши председник Филипина, познат по одлучном обрачуну са нарко мафијом, ухапшен је 11. марта у Манили, по потерници Међународног кривичног суда, да затим био изручен у Хаг.
Председник САД Доналд Трумп потписао је 15. марта, наредбу о укидању седам федералних агенција, међу њима и оне која надгледа Глас Америке и друге медије.
У Тирани је 18. марта, на иницијативу Загреба, потписана декларација на тему јачања војне сарадње Хрватске, Албаније и Косова.
Војска Судана објавила је 26. марта да је преузела контролу над Картумом, одстранивши наводно супарничке формације Снага за брзу подршку.
Кинески лекари, стручњаци универзитета у Сијану, у централном делу земље, извели су 27. марта, трансплантацију модификоване свињске јетре седамдесетогодишњем пацијенту, који је потом поживео 171 дан.
Марин Ле Пен, лидерка Националног окупљања Француске, осуђена је 31. марта на четири године, две условно, уз новчану казну, чиме јој је онемогућен даљи политички рад, због наводне проневере.
Доналд Трамп, председник САД, обелоданио је 2. априла, у склопу такозваног Дана ослобођења, царине за увоз робе у Америку, чија је сврха, како је најавио, повратак индустријске производње у САД.
Азијске берзе доживеле су 7. априла знатан пад, највећи од кризе 1997. Берза у Хонгконгу пала је преко 13 одсто, док је у Европи пад био приближно четири процента.
Мађарски парламент усвојио је 14. априла уставни амандман којим се влади дозвољава забрана јавних ЛГБТQ+ догађаја, укључујући и Параду поноса.
Исламски милитанти убили су 22. априла, у Кашмиру, 26 туриста док је 20 особа рањено. Напад се догодио у популарном туристичком центру Пахалгам, око 90 киилометара од Сринагара. Нападачи су били припадници пакистанске терористичке мреже Лашкар е Таиба.
У Шпанији се 28. априла око 12.30 догодио распад енергетског система, па је снабдевање електричном енергијом обустављено у целој земљи, као и у суседној Португалији. Изузетак су била само острва Азори и Мадеира. Снабдевање је нормализовано тек наредног јутра.
Почев од 28. априла на југу Сирије догодило се више напада сиријских снага на локалне Друзе. Закључно са првим данима маја, убијено је преко стотину лица. Израелске снаге су с циљем заштисте Друза извршиле ударе на Дамаск.
Индијске снаге започеле су 7. маја операцију Синдур, ваздушним ударима на Пакистан, као одмазду због терористичких напада пакистанских исламиста у Кашмиру. Пројектили су били усмерени на кампове исламских милитаната, што је Исламабад негирао. Сукоби су обустављени три дана потом.
Кардинал Роберт Францис Превост, Американац, претходно префект Дикастерија за бискупе и председавајући Понтификалног поверенишства за Латинску Америку, изабран је 8. маја за новог папу, под именом Лав XIV.
Радничка партија Курдистана објавила је 12. маја да, након четири деценије борбених активности, обуставља деловање на простору Турске, најавивши распуштање.
Истог дана Володимир Зеленски, председник Украјине, потписао је Закон којим се ратификује споразум са САД на тему експлоатације минералних ресурса Украјине.
Урсула фон дер Лајен проглашена је одговорном 14. маја од стране Суда правде ЕУ, због наводних прикривања информација на тему уговора о куповини вакцина током пандемије ковида 19.
Украјина је 1. јуна извела напад дроновима на четири руске ваздухопловне базе далеког домета, чак и у Сибиру у Иркутску. Наводно је притом уништено бар 13 руских летелица.
Израел је извео низ успешних напада у Ирану 13. јуна. Погођен је нуклеарни центар Натанз. Убијен је генерал Мохамад Багери, начелник Генералштаба Ирана, Хосеин Салами, заповедник Револуционарне гарде, као и шесторица иранских стручњака за нуклеарно оружје. Три дана затим погођена је и зграда националне телевизије Ирана.
У Вашингтону је одржана војна парада 14. јуна, поводом 250 година традиције Војске САД. На више места су тим поводом одржани протести незадовољних.
САД су 22. јуна гађале иранске нуклеарне локације, и то Исфахан, Фордов, Натанз. Коришћени су пројектили за разарење бункера изузетне разорне моћи за које се верује да су уништили подземне нуклеарне центре.
У Вашингтону су 27. јуна под окриљем САД потписани мировни споразуми Руанде и Конга. Реч је о настојању Вашингтона да оконча вишедеценијске оружане сукобе на истоку Конга, чија је позадина у извлачењу минералних ресурса из Конга, што обезбеђују наоружане милиције са наводно политичким мотивима , које, неслужбено, подржава влада Руанде.
У Венецији се почев од 27. јуна догодило венчање из снова, милијардера Џефа Безоса и његове избранице Лорен Санчез. Тродневна свечаност коштала је наводно 40 милиона долара.
У Загребу је 5. јула, на хиподрому, одржан перформанс и концерт контроврезног хрватског музичара Марка Перковића Томпсона, познатог по величању усташтва односно нацизма, којем је, по саопштењу организатора, присуствовало преко 400.000 особа.
Званични Париз је 12. јула са представницима француске прекоморске територије Нове Каледоније, потписао споразум о вишем новоу аутономног статуса тог пацифичког острва.
Између граничких снага Тајланда и Камбоџе 24. јула дошло је до размене ватре.
У Белој кући у Васингтону, потписан је 8. августа споразум између Јермење и Азербејџана. Споразум који је обликовала вашингтонска дипломатија, замишљен је као коначно разрешење спора две земље како око Нагорно Карабаха, из ког су Јермени протерани, тако и око Нахичевана, азерске ексклаве одвојене територијом Јерменије.
У Енкориџу, Аљаска, 15. августа се догодио сусрет председника САД и Русије, Доналда Трампа и Владимира Путина. Централна тема је било питање Украјине.
У Пекингу су почев од 15. августа одржане Светске игре хуманоидних робота. Приближно 500 учесника надметало се у фудбалу, кик-боксу, атлетици, тркама.
Израелска војска објавила је 20. августа намеру да прошири операције у Гази, у склопу разраде, друге фазе Операције Гидеонове кочије.
У израелским ударима на Јемен 28. августа погинуло је више челника тамошњег Хути режима, попут председника владе и више министара.
Пловило са 11 припадника банде Трен де Арагуа, Американци су потопили 2. септембра, у јужним Карибима. Трен де Арагуа је разграната криминална група изворно из Венецуеле чије нелегалне активности покривају већи део Латинске Америке.
У Пекингу је 3. септембра одржана велика војна парада, поводом 80 година од победе у Другом светском рату. Приказна је, по општој оцени, импресивна колекција наоружања и техничких средстава.
Започели су немири у Непалу, почев од 8. септембра, који су убрзо прерасли у насилне. Сутрадан је запаљено здање парламента у Катмандуу, и друге зграде администрације, а председник владе и председник су се потом повукли са функција. Укупно, током петодневних сукоба, погинуло је 76 особа, а 2.113 је рањено или повређено.
Амерички патриота и интелектуалац Чарли Кирк убијен је 10. септембра, у атентату у Орему, Јута, САД.
Жаир Болсонаро, бивши председник Бразила, осуђен је 11. септембра на 27 година затвора, под оптужбом да је припремао државни удар.
У Лондону су 13. септембра одржани масовни политички скупови, којима је присуствовало између 110.000 и 150.000 лица, под паролом „Ујединимо краљевство“ у организацији Томија Робинсона, који важи за изразитог десничара.
Ухапшено је 25 особа, а наводно је 26 полицајаца повређено. До сукоба је дошло пошто је полиција раздвајала контрадемонстранте, њих око 5.000 окупљење под паролом „Устаните против расизма“. Скуп је био позив на ограничење прилива имигранта.
Копнена офанзива израелских формација на град Газу започела је 16. септембра.
Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија и Португал објавили су намеру да признају Палестину 21. септембра, сутрадан је истоветну одлуку објавила и влада Француске.
Председник Сједињених Држава Доналд Трамп потписао 22. септембра акт којим је неформална мрежа антифашистичких активиста „антифа“ проглашена за терористичку организацију. Што даље значи да је администрација САД обавезана да истражи и онемогући појединце и групе повезане са идеологијом и делањем „антифе“, укључујући и финансијере.
Првог дана октобра администрација САД нашла се у блокади пошто нису усвојени одговајући акти везани за финансирање односно распоред потрошње.
Израелска морнарица започела је 1. октобра блокаду конвоја пловила активиста опредељених за помоћ Гази.
Велики војвода Анри, монарх Луксембурга, абдицирао је 3. октобра у корист сина Гијома V.
Влада Израела објавила је 10. октобра да је сагласна са мировним предлогом америчког председника Доналда Трампа за Појас Газе. Три дана потом започело је ослобађање талаца, њих 20 преживелих, у замену за приближно 2.000 заточених Палестинаца.
Председник Мадагаскара, Андри Раџоелина, напустио је 13. октобра своју земљу, суочен са нелојалношћу војске током немира.
Wиндоwс 10 од 14. октобра више не ужива подршку Мајкрософта.
Британски принц Ендру, суочен са оптужбама за блискост са Џефријем Епстином, изјавио је 17. октобра, да више неће користити, истицати, титулу војводе од Јорка. Краљ Чарлс III и формално му је одузео титулу 30. октобра, што подразумева и разне погодности које је до тада уживао.
У париском музеју Лувр 19. октобра се догодила спектакуларна пљачка када је украдено више вредних комада владарског накита.
На чело владе Јапана, први пут у историји земље, 21. октобра ступила је жена, Сане Такаичи, челница Либерално демократске партије.
Русија је 21. октобра тестирала ракету на нуклеарни погон названу Буревестник. Шест дана потом председник те земље Владимир Путин објавио је да је тестиран и подводни пројектил типа Посејдон, такође на нуклеарни погон.
Николас Саркози, бивши председник Француске, започео је 21. октобра, одслужење петогодишње затворске казне, али је ослобођен двадесетак дана потом.
У Подгорици се 25. октобра догодио напад ножем у којем је рањен један мештанин. Пошто су нападачи били држављани Турске и Азербејџана уследили су напади на локале грађана тих земаља. Два дана потом тамошња влада је одустала од безвизног режима с Турском.
Амазон, компанија која је оличење е-трговине, објавила је да због употребе вештачке интелигенције, укида 14.000 радних места.
У Рио де Жанеиру 28. октобра у полицијској операцији погинуло је преко 130 особа. Акција привођења у фавелама северног дела града довела је до отпора припадника банде „Црвена команда“. Уследиле су барикаде, подметање пожара, а затим и размена ватре. Међу погинулима је и више полицајаца.
Црква Саграда Фамилиа у Барселони постала је 30. октобра, након дорада, највиша црква на свету, са 163 метра висине. Претходно је то била катедрална црква у Улму на југу Немачке.
ОУН су прихватиле 31. октобра, план владе у Рабату који предвиђа аутономни статус Западне Сахаре унутар Марока. Некадашњи шпански посед Западна Сахара средиште је покрета отпора који тежи суверености деценијама, још од краја седамдесетих.
У Сплиту су 3. октобра маскирани хулигани онемогућили одржавање манифестације Дани српске културе.
Зохран Мамдани, имигрант индијског порекла, рођен у муслиманској породици у Уганди, изразити противник политике председника Трампа, изабран је 4. новембра за градоначелника Њујорка.
Директор лондонског BBC-ија, као и уредница информативног програма, поднели су 9. новембра оставке, због афере коју су произвели монтирањем делова обраћања америчког председника Трампа.
Запуштена пословна зграда некадашње централне новинске куће у Загребу, Вјесника, изгорела је у великом пожару 18. новембра.
У раним јутарњим сатима 21. новембра 303 ученика и 12 наставника отето је из интерната римокатоличке школе Света Марија у Папириу у западној Нигерији. Позадина напада није јасна. Део деце успео је да побегне, а месец дана потом сви отети су ослобођени.
Председник Трамп објавио је 29. новембра да је ваздушни простор изнад Венецуеле затворен.
Федерика Могерини, раније прва личност дипломатије ЕУ, а сада ректорка Колеџа Европа, приведена је 2. децембра у склопу истраге на тему злоупотребе фондова ЕУ.
Европска комисија казнила је 4. децембра платформу Икс са 120 милиона евра због повреде Закона о дигиталним услугама.
Нетфликс је 5. децембра објавио да је постигао договор о куповини Ворнер Брос, дискаверија, за своту измедју 72 и 83 милијарде долара.
Исламски екстремисти напали су 14. децембра Јевреје окупљене поводом верског празника, на плажи Блонди, у Сиднеју. Погинуло је 15 особа.
САД су пројектилима са ратних бродова гађале наводни камп исламских милитаната 25 децембра, у Нигерији. Погођена је локација у селу Џабо, у држави Нигер, у централном делу земље, северозападно од престонице Абуџе.
Извор: Танјуг