Добротворна организација „Christian Aid“ саопштила је у годишњем извештају да је 10 најтежих катастрофа повезаних са климом током године проузроковало више од 120 милијарди долара губитака, а међу најскупљим катастрофама су циклони, поплаве и пожари.
Наведено је да су стварни укупни губици вероватно знатно већи, јер обухватају само мерљиве трошкове осигурања, док људски губици, расељавање и изгубљени извори прихода нису у потпуности процењени, пише данас „Гардијан“.
Циклони и поплаве у југоисточној Азији током јесени су однели више од 1.750 живота и проузроковали штету већу од 25 милијарди долара.
Шумски пожари у Калифорнији усмртили су више од 400 људи, уз процењену штету од око 60 милијарди долара.
Поплаве у Кини биле су трећа најскупља катастрофа, са око 12 милијарди долара штете и најмање 30 погинулих.
У извештају се наводи да се овакви догађаји често називају „природним катастрофама“, иако аутори истичу да се њихова учесталост и интензитет повећавају због климатских промена изазваних људским деловањем.
„Christian Aid“ наводи да су последице посебно тешке у земљама у развоју, где је ниво осигурања низак, а људски губици често већи.
Директор организације „Power Shift Africa“ Мохамед Адоу упозорио је да милиони људи у Африци, Азији и на Карибима сносе највећи терет катастрофа у виду изгубљених живота, домова и средстава за живот.
Извештај указује и на друге велике догађаје током године, укључујући серију тајфуна на Филипинима који су раселили више од 1,4 милиона људи уз штету од око пет милијарди долара, поплаве у Демократској Републици Конго и Нигерији, као и поплаве у Индији и Пакистану у којима је погинуло више од 1.860 људи.
У развијеним земљама забележени су рекордни шумски пожари на Иберијском полуострву, суше у Канади и екстремни топлотни таласи у Шкотској.
На климатском самиту Уједињених нација COP30 у Белему, богате земље су се сагласиле да утроструче средства намењена помоћи сиромашнијим државама за прилагођавање климатским променама, на око 120 милијарди долара до 2035. године.
„Christian Aid“ оцењује да тај износ и даље неће бити довољан за покривање свих потреба.
Извршни директор организације Патрик Ват упозорио је да ће трошкови екстремних временских догађаја наставити да расту док се глобално не смање емисије гасова стаклене баште и не започне постепено укидање фосилних горива.
Извор: Танјуг