Министар спољних послова Србије Марко Ђурић поручио је у интервјуу за Шпигл да чланство у Европској унији за Србију није само пуко признање, већ стратешки циљ, истичући такође да је приоритет да грађани буду задовољни, те да земља води отворену спољну политику.
Истакао је и да је став Србије по питању санкција против Русије сложен, јер и Русија и Украјина подржавају територијални интегритет Србије по питању Косова, али подсећа и да је Србија доследно гласала за територијални интегритет и суверенитет Украјине на гласањима у Генералној скупштини Уједињених нација.
На питање колико је Влада Србије озбљна у вези са чланством у ЕУ, будући да је Унија у последњем извештају Србију оценила „критички као ретко раније“, између осталог, због недостатака у владавини права, Ђурић је истакао да за Србију чланство у ЕУ није само пуко пуко признање, већ стратешки циљ, уз податак да две трецћине спољне трговине Србија остварује управо са Унијом.
„Последњих година смо спровели реформе, као што су нови закон о бирачким списковима и реформа Регулаторног тела за електронске медије. Ове реформе је такође позитивно оценила опозиција. Много тога још треба да се уради са наше стране, али се надам да Европа неће посматрати Србију као проблематичан случај“, јасан је шеф српске дипломатије.
На констатацију да у спољној политици, Србија одржава блиске односе са веома различитим партнерима – са ЕУ, као и са Кином, Русијом и САД, Ђурић је указао да је приоритет да народ Србије буде задовољан.
„Да, водимо отворену спољну политику. Србија је јединствено позиционирана – имамо споразуме о слободној трговини и са ЕУ и са Кином, Русијом, Турском и Емиратима. То је део дуге традиције која датира још из средњег века – Србија као „Запад на Истоку и Исток на Западу“. Политички, желимо да постанемо чланица ЕУ, а наша спољна политика се у великој мери поклапа са спољном политиком Брисела. Истовремено, одржавамо стара пријатељства, на пример са афричким земљама које су, попут Југославије, некада биле део Покрета несврстаних“, рекао је Ђурић.
Упитан зашто Србија не учествује у санкцијама против Русије, одговорио је да је став земље сложен, те да Русија и Украјина подржавају територијални интегритет Србије по питању Косова.
„Истовремено, пружили смо хуманитарну помоцћ Украјини и примили преко 300.000 људи из Украјине и Русије. Генерално, не придајемо много значаја санкцијама јер оне обично више погађају становништво него политичке елите. Ја се сецћам деведесетих година под Милошевицћем – санкције су погодиле погрешне људе“, напоменуо је министар.
На питање да ли би руску инвазију на Украјину описали као кршење међународног права, одговорио је подсећањем да је Србија доследно гласала за територијални интегритет и суверенитет Украјине на гласањима у Генералној скупштини Уједињених нација.
„Наш став у међународним организацијама увек узима у обзир утицај на наше основне интересе – посебно у вези са питањем Косова. Истовремено, учествујемо у иницијативама као што је Кримска платформа, шаљемо хуманитарну помоћ и подржавамо украјинску децу кроз јавне и приватне пројекте. Наше понашање приликом гласања често одражава равнотежу између принципа и реалполитичких ограничења“, објаснио је Ђурић.
Поводом чињенице да равнотежа између блокова тренутно достиже своје границе, примера ради у енергетској политици, те да је Рафинерија нафте у близини Београда морала да обустави производњу због америчких санкција Русији, Ђурић је указао да је кључна реч – диверзификација.
„Градимо нове гасоводе који нас приближавају Европи. Улажемо у соларну и хидроенергију. Штавише, прошле године сам потписао споразум о енергетском партнерству са САД. Руски удео у нашој националној нафтној компанији се тренутно поново процењује“, навео је он.
На констатацију да је инфлација у Србији висока, док социјалне тензије расту, напоменуо је да је животни стандард у Србији значајно порастао у последњих 10 година.
„Створили смо 600.000 нових радних места, а приходи и пензије су се удвостручили. Наравно, осећамо и ефекте глобалног повећања цена. Али, у поређењу са Босном и Херцеговином, наша куповна моћ је сада вецћа за 20 до 30 одсто. У спољној политици, међутим, морамо учинити више како бисмо још ближе сарађивали са нашим суседима – економски, у транспорту и политички. То ће бити фокус мог рада у 2026. години“, поручио је министар Ђурић.
Упитан како објашњава „контрадикцију“ да Влада Србије „с једне стране проповеда територијални интегритет БиХ, а са друге, одржава блиске везе са Милорадом Додиком, који жели да отцепи Републику Српску“, Ђурић је узвратио да Дејтонски споразум експлицитно предвиђа да Србија и Република Српска одржавају посебне односе, те да то није ни незаконито ни нелегално, али да истовремено, Београд никада није нарушио територијални интегритет БиХ у последње три деценије.
„У супротном, Босна би данас изгледала веома другачије. Напротив, радили смо на деескалацији ситуације. Одбацујемо сваку сепаратистичку реторику, али се такође противимо тенденцијама у Сарајеву да маргинализују уставна права Срба и Хрвата. Наш циљ је сарадња, боље транспортне руте, више трговине, више размене“, јасан је Ђурић.
Говорећи о томе колико је реално брзо решење за рат у Украјини, будући да је разговарао и са западним лидерима и са представницима Русије, шеф српске дипломатије је нагласио да је мир у Украјини хитно питање за Европу и поновио да Србија снажно подржава мировне напоред америчког председника Доналда Трампа у том правцу.
„Европа је под притиском да поново открије сопствену снагу. Снажно подржавамо план америчког председника Доналда Трампа и све друге иницијативе које могу довести до окончања борби. Београд се нуди као платформа за разговоре, ми смо један од ретких главних градова из којих се може директно летети у САД, Европу, Русију, Кину или на Блиски исток. Штавише, имамо репутацију добрих и дискретних домаћина“, рекао је Ђурић.
Извор: Косово Онлајн/Шпигл