Уочи избора на Косову, Приштина је привела још једног Србина, што Канцеларија за КиМ оцењује као део „насилну предизборну кампању против српске заједнице“. У тај контекст сврставају и отварање полицијске станице у Лепосавићу, односно пешачког моста на Ибру. Политиколог Огњен Гогић оцењује да је кампања увелико заоштрена, чак и између албанских представника. Приметно је да Курти део пажње усмерава на српску заједницу са циљем да се додвори дијаспори која долази да гласа 28. децембра, каже Гогић. Сматра да без српских представника неће бити могуће формирање органа власти.
Гогић каже за РТС да је предизборна кампања уочи ванредних парламентарних избора на Косову заказаних за 28. децембар увелико заоштрена, али да је раздор приметан и међу албанским партијама.
„То су тешке оптужбе између њих, али је (Аљбин) Курти део пажње усмерио и на српску заједницу. Када је конкретно реч о отварању моста на Ибру, то је порука Србима да повратак њихових људи на власт у четири општине на северу КиМ нема пуно значаја у пракси јер централна власт и даље има највеће ингеренције“, истиче Гогић.
Не чини му се да је српска заједница кључна у читавој кампањи код албанских представника, али верује да „Курти зна којој групацији се обраћа“.
„Има своје чврсто бирачко језгро међу припадницима дијаспоре, која у великом броју долази на КиМ уочи празника и награђује антисрпски сентимент који Курти промовише“, напомиње.
Сматра да је у том контексту занимљив датум избора, 28. децембар. „Курти је желео да избори буду у време празника када велики број представника међународне заједнице иде из Приштине на одмор, и не бави се контролом изборног процеса, а на КиМ долази албанска дијаспора и има мотив да гласа“, указује Гогић.
Гогић објашњава да се у Приштини осећа институционална криза.
„Даћу вам само један пример – Приштина, главни град, седам дана у новембру била је без јавног превоза зато што скупштина није могла да изгласа буџет. Није безначајно што је Курти ушао у сукоб са (премијером Албаније Едијем) Рамом. Инфлација је висока, рачуни скупи. Међутим, сада се ради о томе да на КиМ долазе они који не живе тај живот – дијаспора. Албанци који живе на КиМ биће апстиненти у високим процентима“, сматра Гогић.
Уверен је да ће ови ванредни парламентарни избори бити значајнији у односу на претходне и због тога што институције у Приштини до 5. марта морају да изаберу и новог председника.
„Овај пут се не броји до 61 (посланика) него до 80. Једна од првих тачака дневног реда будућег сазива парламента биће избор председника. Не треба им проста већина од 61, колико је потребно (посланика) за избор владе, већ двотрећинска већина (80) која је неопходна за избор председника. Велико је питање како ће до тога доћи, када нису успели да формирају ни већину за конституисање владе. Ако се не договоре, на изборе се иде поново“, каже саговорник.
Увиђа ризик да Приштина остане без свих релевантних институција за централну власт. „Већ немају парламент, владу, а у овом случају неће имати ни председника. У том смислу, загарантованих 10 места српским представницима могу да буду тас на ваги. Грешка албанске опозиције на КиМ и Српске листе је што нису направили договор који би омогућио развлашћивање Куртија у претходном периоду. Напротив, довели су га у много бољу позицију“, сматра политиколог.
Гогић уверава да без посланика из српске заједнице неће моћи да се конституише парламент, а свакако и да се изабере председник.
„Албанске партије, пре свега из опозиције, морају да нађу начин да раде са Српском листом. Српски представници имају и једног министра, загарантовано. Лоша тактика је да покушате да изолујете Српску листу, а знате да ћете морати са њом да сарађујете тако што без њених гласова не може да се формирају органи власти“, наглашава Гогић.
Указује да би евентуални повратак Хашима Тачија у Приштину значио и прерасподелу албанских гласова, односно моћи на политичкој сцени на Косову.
„Тачи би се вратио као херој, или мученик. Био би важан центар моћи. Ни он не воли Куртија. Дефинитивно би утицао на бираче“, тврди Гогић.
Објашњава да су све претходне владе били боље за сарадњу са Србима него што је то сада влада коју предводи Курти.
„Били су толерантнији јер нису желели да им северноатлантски пут коче, како они кажу, српска села и Срби. Курти по цену санкција из Европе и Сједињених Америчких Држава на то није пристао, него се усмерио на антисрпску кампању“, закључује Гогић.
Извор: РТС