Кључни стубови српске спољне политике остају јасни и непромењени – европске интеграције као стратешки циљ, војна неутралност као основ безбедносне политике и мултивекторски приступ који омогућава сарадњу са различитим глобалним актерима уз очување сопствених интереса, поручио је министар спољних послова Србије Марко Ђурић, уз напомену да посебан и трајан изазов остаје питање Косова, не само као политичко-безбедосно питање, већ и као фактор који утиче на регионалну динамику, међународни кредибилитет и унутрашњу кохезију друштва.
Зато је, додаје, Србији потребна дипломатија која је професионална, дисциплинована, кадровски оснажена и способна да истовремено делује у Бриселу, Вашингтону, Москви, Пекингу, али и у Африци, Азији, Латинској Америци, где се све чешће одлучује у оквиру мултилатералних институција.
У интервјуу за Политику, Ђурић примећује да су се свет и, наравно, европски континент са којим Србија и српски народ деле и добре и оне мање добре ствари, значајно променили.
Крећемо се из једног униполарног концепта ка мултиполарном свету. Сви ми осећамо сукобе интереса и геополитичке битке великих сила. Дошло је до формирања три блока – колективни Запад у конфонтацији са Москвом, Руска Федерација са државама које је економски и војно подржавају, а имамо и значајан број земаља које се труде да остану изван тог сучељавња. То се одражава на Србију и њено најближе окружење на мање или више директан нчин, при чему не мислим само на војни сукоб Руске Федерације и Украјине, оружане конфликте на Блиском истоку и у Африци, тензије у другим регионима света, већ и на климатске промене, енергетску оријентацију на смањење коришћење фосилиних горива и јачање обновљивих извора енергије. Међу важним факторима је и доступност ретких метала као и многи други, рекао је Ђурић.
Како бисте описали тренутно стање српске дипломатије у 2025. години? Који су кључни стубови, а који изазови на којима почива наша спољна политика?
Много тога се последњих година променило у поимању улоге дипломатије. Данас српску дипломатију не чине само званичне државне институције – председник, влада и Министарство спољних послова, већ и привреда, научна и иновациона заједница, култура, спорт као и дигитални јавни простор у којем се обликују наративи о државама њиховим политикама. Дипломатија је постала свеобухватни систем управљања репутацијом, ризицима и партнерствима.
Кључни стубови српске спољне политике остају јасни и непромењени: европске интеграције као стратешки циљ, војна неутралност као основ безбедносне политике и мултивекторски приступ који омогућава сарадњу са различитим глобалним актерима уз очување сопствених интереса. Највећи изазов представља чињеница да се свет убрзано помера од једнополарне ка мултиполарној структури. Простор за маневрисање се сузио, а од држава се све чешће очекује јасно и искључиво сврставање. Србија, међутим, настоји да односе гради прагматично и рационално – тамо где постоји подударност интереса, уз јасно дефинисане црвене линије у питањима суверенитета, територијалног интегритета и безбедности.
Посебан и трајан изазов остаје питање Косова и Метохије, не само као политичко-безбедосно питање, већ и као фактор који утиче на регионалну динамику, међународни кредибилитет и унутрашњу кохезију друштва. Управо зато Србији је потребна дипломатија која је професионална, дисциплинована, кадровски оснажена и способна да истовремено делује у Бриселу, Вашингтону, Москви, Пекингу, али и у Африци, Азији, Латинској Америци, где се све чешће одлучује у оквиру мултилатералних институција.
Који су највећи изазови с којима се српска дипломатија данас суочава? Посебно у контексту глобалннх криза попут рата у Украјини, ситуације на Блиском истоку и економске нестабилности?
Изазове бих систематизовао у три међусобно повезана круга. Први круг се односи на укупну отпорност државе. Савремена диплпматија подразумева не само класично преговарање већ и управљање репутационим ризицима, стратешке комуникације, борбу против дезинформација и јачање институционалне стабилности. У свету у којем се утицај све више остварује путем информација, финансија и технологије, способност државе да очува предвидивост и правну сигурност директно утиче на економију, инвестиције и међународно поверење.
Други круг је регионални. Западни Балкан је простор у којем се глобална конкуренција често прелама преко локалних тема. Зато је наш приступ двострук, с једне стране јачање практичне сарадње – инфраструктура, енергетика, трговина, саобраћај, управљање кризама, а са друге, спречавање погрешних процена које могу довести до подизања тензија. Србија нуди сарадњу засновану на интересу и узајамном поштовању, али истовремено остаје чврсто опредељења за заштиту својих легитимних интереса и безбедности свог народа.
Трећи круг је глобални. Рат у Украјини, нестабилност на Блиском истоку и економске турбуленције утичу на токове енергената, хране, капитала и индустријских ланаца. За Србију то значи да спољна политика мора бити тесно повезана са економском и енергетском стратегијом: диверзификација извора снабдевана, приступ новим тржиштима, привлачење инвестиција и очување простора за дијалог са свим релевантним актерима. У таквом окружењу, политика војне неутралности и мултивекторског приступа постаје захтевнија него икада, али истовремено и важнија. Наш задатак је да ту сложеност претворимо у предност – сарадњу градимо тамо где је могућа, а државне интересе бранимо тамо где је неопходно.
Како српска дипломатија доприноси унутрашњој стабилности и економском развоју земље?
Дипломатија је данас директно повезана са економским развојем. Она утиче на цену капитала, инвестиционе одлуке, приступ тржиштима, технолошка партнерства и кредитни рејтинг земље. Зато је наш циљ да Србију позиционирамо као стабилну, предвидиву и поуздану државу – партнера на којег се може рачунати. У том смислу, конкретан допринос на којем раде и председник и више министарстава па и наше је у области инвестиција и извоза. Дипломатско-конзуларна мрежа све више функционише као активан економски сервис: повезује инвеститоре са институцијама у Србији, штити интересе наших компанија у иностранству и отвара врата новим тржиштима. Посебан акценат стављамо на позиционирање Србије у новој индустријској географији Европе, кроз моделе неарсхоринг-а и фриендсхоринг-а.
Следећи важан елемент у овом тренутку је енергетска безбедност. Стабилност енергетског система није само економско, већ и стратешко питање. Дипломатија учествује у изградњи партнерстава, преговорима о дугорочним аранжманима и управљању ризицима који произилазе из геополитичких тензија.
Трећи сегмент је технолошка иновациона дипломатија. Србија јача своју позицију кроз дигитализацију, развој ИКТ сектора, научно-технолошке паркове и дата инфраструктуру. Земља која располаже знањем и технологијом има већу отпорност и јачу преговарачку позицију. Србија у децембру завршава успешно једногодишње председавање Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију. Ово није превише познато изван стручних кругова, али је веома важно. Посебно место заузима рад са дијаспором, која представља стратешки ресурс – не само финансијски, већ и кроз знање, капитал и контакте. Наш циљ је да дијаспора буде двосмеран мост између Србије и света.
Шта су очекивања за српску дипломатију у наредним годинама? Сада је очигледно да 2025. годину нећемо завршити са конкретним напретком ка ЕУ?
Пуноправно и равноправно чланство у ЕУ остаје спољнополитички приоритет Србије. Тај процес, међутим, данас није искључиво техничком питање, већ у великом мери политичко. Иако Србија у појединим областима испуњава неопходне услове, темпо процеса зависи и од унутрашњих динамика у самој Унији, билатералних питања и шире безбедносне процене европских партнера. Србија инсистира на принципу предвидивости и мерљивости процеса. Не тражимо привилегије, већ јасан и кредибилан оквир у којем се резултати вреднују, а политичка питања не претварају у трајне блокаде. Истовремено, сматрам да је Западни Балкан за ЕУ питање стратешке стабилности, а не административне процедуре.
Зато ћемо наставити реформе због наших грађана и сопствене будућности, уз истовремено јачање међународних капацитета Србије. Одговорна држава не може своју будућност градити на неизвесности туђих политичких циклуса, већ мора бити спремна за различите сценарије.
Који су дугорочни циљеви српске дипломатије? Како ћемо се позиционирати у свету сутрашњице, рецимо до 2030. или 2040. године?
Дугорочни циљ српске дипломатије је да Србију позиционира као стабилну, модерну и међународно релевантну европску државу. Средњорочно, настављамо реформе неопходне за чланство у ЕУ и изградњу институционалних капацитета за преузимање обавеза које чланство носи. Паралелно, Србија мора обезбедити енергетску и економску сигурност у свету у којем су енергија и ресурси поново постали геополитичко питање. Циљ је да Србија постане технолошки и логистички чвор региона – земља која је интегрисана у европске ланце вредности, али и способна за иновације и извоз знања
Регионално, Србија жели да буде фактор стабилности, али и иницијатор сарадње. Дугорочно, до 2040. године, наш циљ је држава са снажним институцијама, очуваним идентитетом и друштвом које је отворено за нове генерације и изазове.
На крају, шта бисте поручили српском народу о будућности наше дипломатије?
Српска дипломатија улази у период у којем су знање, професионализам и истрајност кључни ресурси. Зато радимо на кадровском подмлађивању и јачању капацитета, спајајући искуство наших дипломата са енергијом нових генерација. Покренули смо кампању „Буди српски дипломата“ како бисмо најбоље младе људе привукли у службу државе.
Унапређиваћемо мрежу дипломатско-конзуларних представништава тамо где то има јасан политички, економски и конзуларни смисао, уз коришћење савремених и флексибилних модела сарадње. Наставићемо да јачамо улогу жена у дипломатији, јер институција која препознаје таленат и резултате постаје снажнија и отпорнија.
У свету великих притисака и брзих промена, Србија мора остати доследна миру, међународном праву и сопственим интересима. Задатак дипломатије је да шири простор могућег – да отвара врата, гради партнерства и обезбеди да Србија буде поштована зато што је кредибилна, стабилна и одговорна држава.
Извор: Косово онлајн/Политика