Вишедеценијска борба за очување једине Теслине преостале лабораторије у Сједињеним Америчким Државама траје и данас, а почела је још 1976. године, када је мала група локалних ентузијаста из Шорхама, како се некада звао Ворденклиф, желела да нађе нови простор за школски музеј науке.
Био је то дуг и тежак пут – од настојања да се спасе школски музеј до глобалне иницијативе за спас Теслине лабораторије и сада већ првог видљивог инвестиционог корака на изградњи центра за посетиоце, рекла је за Танјуг једна од чланица те групе, а сада борда Теслиног научног центра Ворденклиф, Џејн Алкорн.
Алкорн додаје да је пре пола века, у потрази за новим простором за музеј науке, први пут чула да још постоји напуштени Теслин комплекс, а чија је градња заснована на најреволуционарнијим идејама о глобалном бежичном систему комуникације и преносу енергије почела 1901. године.
„На самом почетку било нас је неколико и био нам је потребан нови простор за музеј науке, јер школа више није могла да нам га уступа. Знала сам за место у којем је била лабораторија. Стари комшија ми је причао о научнику који је некада радио овде и говорио ми је какав је диван човек и изузетан проналазач био“, рекла је Алкорн.
Нагласила да је увек говорио да би свет морао да зна за тог изузетног човека.
Тада је, додаје, први пут помислила да би требало да покушају да се преселе у лабораторију, јер за музеј не постоји боље место од Теслине лабораторије.
Како каже, мислили су и надали се да би им власник, компанија Agfa Corporation, можда поклонила имање које им више није било потребно.
„Надали смо се да ће размотрити донацију, али нису, па сам наставила да их зовем – поново и поново“, рекла је она.
„Учила сам првих неколико деценија људе о Тесли и важности очувања његовог последњег великог комплекса. Када је постало јасно да ће бити продат, обратила сам се ‘свету’ преко интернета. Одазвао нам се аутор стрипа ‘The Oatmeal’, Мет Инман. Рекао ми је: ‘Помоћи ћу вам да прикупите новац. Не могу да гарантујем, али бар можемо да покушамо“, рекла је она.
Захваљујући свету, за шест недеља прикупљено је 1,4 милиона долара из 104 земље.
„Било је невероватно. Више од 33.000 људи нас је подржало и свет је први пут обратио пажњу на Ворденклиф“, рекла је она.
Иако су напори трајали деценијама, тек је, како каже, последњих година покренута физичка обнова објеката.
„Желели смо да покажемо напредак, па смо пре неколико година обновили димњак и куполу лабораторије. Људи су могли да купе цигле и у њих угравирају поруке. Прикупили смо 500.000 долара“, рекла је она и додала да је исти износ обезбедио и Гардинер фонд, што је омогућило потпуну рестаурацију видљивих делова објекта.
Од септембра се зграда из 1930-их, која није део Теслиног наслеђа, претвара у центар за посетиоце.
„Унутрашњост се преуређује у учионицу, изложбени простор, салу за састанке и канцеларије. То је велики корак за нас. Имаћемо и продужене историјске туре и активности по стандардима Смитсонијана. Центар ће носити име ‘Eugene Sayan’ по првом донатору који је помогао његово отварање, што је кључни корак у плану да место прерасте у глобални научни центар“, рекла је она.
Алкорн подсећа да су и данас очувани темељи торња који је био висок 187 стопа (57 м) и да његова конструкција остаје јединствена: двоструки дрвени зидови, масивни темељи од гнајса које је Тесла лично бирао, као и део који је ишао дубоко испод нивоа подземних вода.
„Тесла је веровао да је подземни део можда и важнији од оног изнад земље – кључан за резонанцу Земље. Знамо да је најмање једном засветлео 1903. године – па су и људи у Конектикату видели варнице. Верујем да је био активиран и више пута, само не у видљивим условима“, рекла је она.
Његов пројекат је, нажалост, био кратког века и напуштен је 1906. године због прекида финансирања – Ј. П. Морган је схватио да ће Теслин изум бити конкуренција далеководима које је поседовао.
О томе зашто је пројекат пропао Алкорн каже – трошкови су расли, а финансирање није стизало.
„Инвеститори, на првом месту Ј.П. Морган, који му је на почетку дао 150.000 долара, нису разумели његову визију. Ако не можете људима одмах да покажете материјалну страну идеје, не можете добити средства – а Тесла је то тешко могао да учини“, рекла је Алкорн.
Торањ је срушен 1919. године, док је лабораторија касније заплењена, рекла је она и подсетила да је почетак радова успорио и пожар који је захватио лабораторију у новембру 2023.
Подсетила је да се у комплексу налази и статуа Тесле коју је Србија донирала одмах после откупа имања и да је простор око ње поплочан изгравираним циглама.
„Био је то диван тренутак – председник Србије је дошао да открије статуу , рекла је она и посебно емотивно додала да их је обишао и Теслин „пранећак“ Вилијам Тербо.
Постали смо пријатељи, причао ми је како га је Тесла као дечака загрлио и пољубио. Када ме је загрлио на исти начин, осетила сам као да ми је пренео Теслин додир и зато свима који брину о Тесли кажем: преносим вам ту искру Теслиног загрљаја. Пренесите је даље. Свет мора да зна шта нам је оставио, казала је она.
Додаје да је поносна на напредак у признавању Тесле и стварању „Tesla Science Center Wardenclyffe“, што представља круну вишедеценијског труда да се образовање, историја, наука, иновација и грађански понос споје на једном месту обогаћујући друштво.
Објављивањем вести о Тесли у Смитсонијану, и томе шта Американци знају о Тесли, Танјуг је покренуо серијал прича „Тесла – човек будућности“, снимљен у САД у сусрет 170. годишњици рођења Николе Тесле.
У недељним наставцима читаоци ће моћи да сазнају, али и да виде и како изгледа „Кућа славних проналазача“ у коју је Тесла уведен пре тачно пола века, где раме уз раме стоји уз Томаса Едисона и једног председника САД, као и начин на који чувени Универзитет Колумбија чува сећање на Теслу.
Серијал доноси и три приче са Лонг Ајленда о јединој преосталој Теслиној лабораторији, као и о кући на обали Атлантика у којој је живео током изградње Ворденклифског торња.
Припремљени су и разговори са једним од двојице најпознатијих на свету Теслиних биографа, Марком Сајфером, ауторком и у Србији објављене књиге „Повратак у Ворденклиф“ Барбаром Дадино, пијанисткињом Марином Арсенијевић, која за Бродвеј припрема мјузикл „Тесла’с Лифе“.
У серијалу ће моћи да се види и место Едисонове компаније у којој се Тесла запослио по доласку у САД, црква у којој је одржана комеморација, „Зграда радио таласа (Radio Wave Building) названа Тесли у част, као и допринос др Љуба Вујовића, заслужног и за постојање „Тесла корнера“ (Nikola Tesla Corner) у срцу Менхетна.
О значају чувене Њујоршке библиотеке, која чува и Теслина писма за Теслу, говорио је бивши директор Музеја Никола Тесла Бранимир Јовановић уочи предавања у Морган библиотеци – која је припадала Теслином финансијеру Ј. П. Моргану, тада, вероватно најмоћнијем човеку на свету.
Серијал, између осталог, обухвата и планове Теслине научне фондације из Филаделфије да у хотелу „Њујоркер“ направи реплику Теслине собе и да прошири мали музеј у дну хотела у којем је чаробњак провео последњу деценију живота, али и да у години када се обележава јубилеј од 250 година независности САД, представи Теслин допринос развоју Сједињених Америчких Држава.
Извор: Танјуг
