Више од два месеца је прошло од почетка америчких санкција Нафтној индустрији Србије. Рафинерија нафте у Панчеву престала је са прерадом сирове нафте 25. новембра. Главна и одговорна уредница портала “Енергија Балкана” Јелица Путниковић каже за РТС да је добра ствар да Русија преговара и да јој је стало да НИС буде сачуван. Поручује и да је важно да када дође нови сувласник у НИС, да буде кооперативан са државом Србијом.
Председник Александар Вучић најављује да се преговори о НИС-у између Русије и потенцијалног купца приближавају крају, да ће Србија бити укључена од следеће недеље када ће у Београду бити одржани трилатерални разговори и да би у понедељак или уторак требало да добијемо нове информације о судбини компаније.
“Добро је ако Руси преговарају, ко год био тај партнер, сигурно је нека велика компанија. Претпостављам да је реч о некој нафтној компанији, мада су помињани неки фондови, тако да ја не бих нагађала, заиста немам информацију о коме је реч. Али добра ствар је да Русија преговара и да јој је стало да НИС буде сачуван, јер је то оно што је за Србију јако битно, а ми ћемо на крају ипак бити укључени у те преговоре, што је такође важно”, наводи Путниковићева.
Поручује да остаје да се надамо да ће OFAC да прихвати то решење, као и да је очигледно да Американци траже да Руси продају свој удео, али да је питање коме ће га продати, да ли ће пристати на то.
“И оно што је битно, када дође нови сувласник у НИС, да тај неко буде кооперативан са државом Србијом, јер оно што је неопходно је да се Рафинерија што пре покрене и да се настави са модернизацијом, јер оно што се мора признати ‘Гаспромњефт’ је у компанију улагао, тако да је она постала равноправна и чак водећа у овом региону по питању и прераде нафте и модернизовали су бензинске пумпе. Не заостају пумпе НИС-а за пумпама које имају ОМВ или МОЛ у Србији”, додаје Путниковићева.
Сматра да се тај ниво мора задржати у пословању како би компанија опет била успешна. “Није то само оно када кажу пуни државни буџет, већ ако је компанија успешна онда и сви њени партнери, а таква једна компанија од вађења нафте, гаса, допремања, прераде, велепродаје, малопродаје, она заиста има пуно партнера и у земљи и у иностранству и то је онда један покретач целе привреде”, наводи Путниковићева.
Председник је најавио и да би требало да буде потписан анекс уговора са Русијом о испоруци гаса. На питање зна ли се када ће до тога доћи, Путниковићева каже да се нада да ће то питање бити решено.
“Заиста сам убеђена да је то повезано са овом причом о Нафтној индустрији Србије. Ту нема неких званичних информација о томе како теку преговори, али оно што је битно је да је цена гаса у Европи, ако је зима у току, иако календарски није почела, око 27 евра по мегават сату за јануарске испоруке. Значи, цена гаса није велика, па се надам да ће то утицати и на преговоре са Гаспромом око цене гаса за убудуће и надам се да ћемо заиста добити неку повољну формулу за будуће израчунавање цене”, каже Путниковићева.
Поручује и да би за Србију било важно да то буде мало дужи аранжман. “Ако анекс буде потписан можда наредне недеље, ако већ долазе представници из Русије, да то онда буде мало дужи аранжман, не на годину, две или на шест месеци”, додаје.
Складишта гаса су пуна и у Банатском двору и у Мађарској. Говорећи о томе да ли те резерве гарантују нормално снабдевање гасом и до када, Путниковићева објашњава да јесмо мирни што се тиче тога да имамо у складишту, али вероватно би неке количине додатно морале да се докупе.
“Не можемо да се снабдевамо када би се, на пример, заврнуле славине из Балканског тока, без обзира да ли да Руси престану да испоручују или нешто се деси, ми бисмо могли пет милиона дневно да вадимо из Банатског двора и одређену количину да добијемо из мађарског складишта. Не знам колико они имају капацитет да испоручују што се тиче самог вађења гаса из складишта, али је Србији у зимским данима потребно више од 10 милиона дневно. Значи, требало би из Мађарске да стиже више од пет милиона да би радиле градске топлане, да би индустрија која троши гас и као енергент и као сировину могле да раде. Тако да ми јесмо мирни што се тиче тога да имамо у складишту, али вероватно би неке количине још додатно морале да се докупе”, указује Путниковићева.
Наводи и да је нафта појефтинила пре неки дан, пре есклације кризе са Венецуелом је била на петогодишњем минимуму.
“Сада је око 76 долара по барелу у Лондону, а у Америци је чак 60, што Трампу сигурно одговара, зато што кад је јефтино гориво у Америци, онда нема проблема бар за то са гласачима“, истиче Путниковићева.
Мада, како каже, ту постоји друга опасност. „Ако је нафта или ако је гас превише јефтин, онда нафтне компаније немају профита које би улагале у нова истраживања, отварање нових бушотина и то онда може да се као бумеранг врати да после неког времена буде мањак те сировине на светском тржишту”, наглашава Путниковићева.
Говорећи о томе којој мери преговори о НИС-у зависе од политичких односа Београда са Бриселом и Москвом, Путниковићева каже да је у суштини геополитика иза свега.
“Можемо да кажемо да геополитички можда Руси гледају како се Београд понаша према Европској унији, мада су из Москве стално стизали они сигнали да они немају ништа против да уђе Србија у Европску унију. Чули смо да је недавно речено из Kремља, они се радују да ће Украјина да уђе у ЕУ, да постане чланица”, каже Путниковићева.
Наглашава да је у суштини геополитика иза свега, а енергетика је једно од најјачих геополитичких оружја.
“Видимо да и Трамп то користи. Сад су и неке нове санкције уведене, не америчке, али Велика Британија је увела неке санкције и руским фирмама и једном од великих бизнисмена који је трговао са руским енергентима од када је почео рат у Украјини. Значи, геополитика је апсолутно ту и мислим да тек кад прође све ово да ће моћи да се сагледа ко је вукао конце у чему”, поручује Путниковићева.
Извор: Танјуг