У Србији и свету данас се обележава Међународни дан миграната, а установљен је одлуком Генералне скупштине Уједињених нација 4. децембра 2000. године, поводом великог и растућег броја миграната.
Високи комесаријат УН за избеглице (UNHCR) истиче да, широм света, скоро 281 милион људи, од којих је 35,5 милиона деце, живи ван своје земље рођења.
„На овај Међународни дан миграната, хајде да заједно станемо у одбрану права сваког мигранта и учинимо миграције достојанственим и безбедним за све“, поручио је генерални секретар УН Антонио Гутереш.
Овогодишња тема међународног дана је „Моја велика прича: Културе и развој“ чиме Уједињене нације покушавају да истакну како људска мобилност покреће раст, обогаћује друштва и помаже заједницама да се повежу, прилагоде и подржавају једна другу, као и да нагласи непроцењиве доприносе милиона миграната широм света.
УН упозорава на све сложеније окружење у којем се миграције дешавају. „Сукоби, катастрофе повезане са климом и економски притисци настављају да терају милионе људи да напусте своје домове у потрази за безбедношћу или једноставно могућношћу. Прошле године смо видели рекордне нивое интерног расељавања, растуће хуманитарне потребе током текућих и нових криза и, трагично, највећи број погинулих миграната у транзиту икада“, упозорава УН.
Додаје се да, ипак, поред тих изазова, постоје и приче о отпорности, напретку и нади, тамо где безбедне и добро управљане миграције имају изузетан потенцијал.
„Мигранти играју кључну улогу на тржиштима рада, попуњавајући празнине у вештинама, покрећући иновације и предузетништво и решавајући демографске изазове у старијим друштвима. Мигранти подстичу економски раст и пружају спас породицама и заједницама код куће, покрећући развој. Запањујуће је колико, када се миграције управљају безбедно и стратешки, оне могу бити моћна сила добра“, наводи УН на сајту.
Наглашава се да се мигрантима подржавајући редовне путеве миграције могу дати могућности, боље заштитити њихова права и допринети вец́ем просперитету у земљама из којих мигранти долазе и онима које их угошћују. „Пројектовано је да ће дознаке у земље са ниским и средњим приходима достићи рекордних 685 милијарди америчких долара, а мигранти су кључни за решавање проблема недостатка радне снаге, подстицање иновација и подршку демографској стабилности. Ти доприноси се могу максимизирати само када су миграције безбедне, уређене и одговорно управљане“, истиче УН.
UNHCR наводи да је за неке миграција избор – због посла или поновног спајања са породицом, али за друге, то је чин нужности. „Катастрофе изазване климатским променама, сукоби, сиромаштво и други фактори терају људе да напусте живот који познају у потрази за могућностима за живот, безбедношћу и достојанственим животом. Међу онима који се крећу су мешавина миграната, жртава трговине људима и других. Многи подносе опасна путовања и крећу се на неправилан начин, често уз помоћ кријумчара или трговаца људима, преко опасних миграционих рута“, упозорава UNHCR.
Истиче се да су бројке застрашујуће и да је, само у Африци, према подацима UNICEF-а, од 2020. године било је 6,2 милиона деце миграната.
Наводи се да је Међународна организација за миграције (IOM) од јануара до октобра 2024. године, пратила 28.578 деце миграната дуж Источне руте, од којих су 36 одсто биле девојчице, а више од четрвртине, 26 одсто, без пратње.
На опасним миграционим рутама деца се суочавају са повећаним ризиком од насиља, експлоатације и злостављања у различитим облицима. Деца су три пута склонија него одрасли да доживе насиље, експлоатацију и злостављање током својих путовања. Многа деца су притворена једноставно због свог или статуса илегалног миграната њихових родитеља, а њихов притвор може трајати недељама, месецима или чак годинама. Други су жртве трговине људима у сврху присилног рада и сексуалне експлоатације. Ова и друга кршења њихових људских права остављају дуготрајан утицај на њихово физичко и ментално здравље, као и на њихово емоционално благостање.
UNHCR захтева да заштите деце у покрету буде приоритет међународне заједнице и да она одлучно делује у том правцу, а да миграционе политике и праксе морају дати приоритет правима детета јачањем система заштите деце како би се укључила деца у покрету и заштитила од ризика са којима се суочавају.
Дана 18. децембра 1990. године, Генерална скупштина је усвојила Међународну конвенцију о заштити права радника миграната и чланова њихових породица.
Организације азијских миграната почеле су 1997. прославе и промовисања 18. децембра као Међународног дана солидарности са мигрантима, као дана када је усвојена та међународна конвенција, а коначно је проглашен за званични празник УН 4. децембра 2000. године.
УН је позвао све земље чланице УН, међувладине и невладине организације да поштују овај дан за ширење информација о људским правима и основним слободама миграната, размену искустава, као и предузимање акција да се обезбеди заштита миграната.
У Србији око 9.500 миграната
Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције у нашој земљи има 9.567, а комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић каже за Танјуг да држава помаже свим избеглицама, интерно расељеним лицима и лицима која су враћена на основу Споразума о реадмисији, како би им унапредила услове живота и обезбедила бољу будућност.
Станисављевићева је рекла да је током 2025. године расписано 10 јавних позива за јединице локалних самоуправа, у којима је опредељено укупно 540 милиона динара за стамбено збрињавање избеглица, интерно расељених лица, корисника Споразума о реадмисији, као и за доделу огревног дрвета и пакета хране. Такође, истакла је да су на крају године, односно током новембра и децембра, актуелна укупно 193 јавна позива.
„Апсолутно смо покрили све оне потребе које постоје за најугроженије породице, како избеглица, тако и интерно расељених лица и како би наравно помогли нашем народу. Када говоримо о стамбеном збрињавању, ове године смо доделили 171 уговор за 73 јединице локалних самоуправа. У оквиру тога су обезбеђена средства за куповину 143 куће и 185 пакета грађевинских материјала, што значи да је укупно дато стамбено збрињавање за 328 породица“, рекла је Станисављевићева.
Говорећи о помоћи најугроженијима кроз доделу пакета огревног дрвета и пакета хране, истакла је да је укупно 212 уговора закључено са јединицама локалних самоуправа, а да су средства у оквиру њих додељена за 105 јединица локалних самоуправа и додала да је подељено 2.500 пакета оградног дрвета и 4.663 пакета хране.
Како је навела, на основу тих јавних позива, јединице локалних самоуправа сада расписују јавне позиве за грађане са територије њихових општина, где имају уписана пребивалишта или боравишта. „Ове јавне позиве смо већ доделили током октобра и новембра месеца. Мени је задовољство да кажем да је велика већина свих јединица локалних самоуправа већ расписала јавне позиве за саме кориснике. Тренутно су током новембра и децембра актуелна 193 јавна позива“, рекла је она.
Нагласила је да се за куповину куће са окућницом додељује до 2.100.000 динара, а да се оним грађанима којима је потребан грађевински материјал, додељује до 800.000 динара.
Из ФРОНТЕX-а наводе да укупан пад ирегуларних улазака у ЕУ износи 25 одсто, као и да је на западнобалканској рути евидентирано 11.500 миграната.У прихватним центрима у Србији има 235 миграната, у шест азилних и прихватних центара.
Извор: Танјуг