После четири године чекања, Србија ни овог пута неће отворити кластер 3 у преговорима с Европском унијом, одлучио је Савет за европске послове. Директор Института за европске студије Слободан Зечевић каже да то што председник Србије Александар Вучић неће ићи у Брисел на Самит Западни Балкан–ЕУ представља врсту протеста због ове одлуке. Истиче, такође, да је политичка криза у Србији утицала на одлуку ЕУ.
Савет за европске послове нагласио је потребу за даљим напретком Србије у владавини права и нормализацији односа с Приштином што ће, навео је, убудуће одређивати темпо приступних преговора. Поручио је и да ће се теми отварања кластера 3 вратити накнадно, али није прецизирао када ће то учинити, односно када ће Србија поново имати прилику за отварање кластера.
Србија, истовремено, први пут након нешто мање од 15 година, неће послати представника на Самит ЕУ и Западног Балкана у Бриселу.
Слободан Зечевић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да на седници Савета, којом је председавала Данска, није постојао консензус да се расправља о отварању кластера 3, јер одлука мора да буде једногласна.
Говорећи о одлуци председника Александра Вучића да Србија не присуствује Самиту ЕУ–Западни Балкан, Зечевић сматра да је председник урадио оно што се од њега тражило: усвајање Закона о јединственом бирачком списку и формирање РЕМ-а, али да заузврат није добијен позитиван одговор о отварању кластера 3.
„Вучић је изразио незадовољство односом према Србији. То је врста протеста наше земље, јер испуњава оно што се од ње тражи, а није добила отварање кластера 3. Унутрашње незадовољство у ЕУ ће бити присутно, јер су то ритуали интеграција, а овим једна држава ремети склад који се намеће“, наводи Зечевић.
ЕУ сматра да треба да решимо унутрашње проблеме
Зечевић додаје да европски пут Србије оптерећује и дубока политичка криза која траје већ годину дана.
Када је реч о протестима, каже, угрожене су фундаменталне вредности, попут слободе кретања, постоје сумње у то да ће случај пада надстрешнице бити адекватно решен, присутни су захтеви за изборе, тензије у медијској сфери, што оптерећује наш европски пут.
„Мишљења сам да Европска унија додатно сматра да смо у дубокој политичкој кризи и да нема смисла да напредујемо у преговорима док не можемо да разрешимо унутрашње проблеме“, истиче Зечевић.
Према његовим речима, Европска комисија је мотор Европске уније и има ентузијазам за проширење, јер сматра да је добро за стабилност целе Европе, економску размену и напредак, као и безбедносне прилике. Зато је њена оцена, у извештају из новембра, да Србија треба да отвори кластер 3, била позитивна.
Утицај изборне године и односа са Приштином
Зечевић каже и да из европске перспективе остаје проблем односа Београда и Приштине, при чему се од Београда тражи да призна приштинска документа и подржи улазак у међународне организације, док се од Приштине очекује формирање Заједнице српских општина.
На питање да ли ће на европску перспективу утицати то што Србија улази у изборну годину, Зечевић каже да то може бити добар аргумент уколико се изборна кампања буде одвијала без инцидената, односно ако су сви политички актери уверени да ће изборни резултати бити објективни.
„То би био наш аргумент за напредак у процесу европских интеграција. У супротном, ако буде политичких тензија и оптужби за изборне манипулације, то је за нас велики минус и поново ће поједине државе чланице рећи да је политичка ситуација у Србији нестабилна и да су функционисање система и демократија доведени у питање“, закључује Зечевић.
11:43 – Јоксимовић: Без помака у Кластеру 3 неће доћи до даљег пробијања Србије ка ЕУ
Председница Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка Србије у Великој Британији Александра Јоксимовић изјавила је данас да је одлагањем одлуке о отварању преговарачког Кластера 3 ЕУ послала јасну поруку да нешто у оквиру политике Србије мора да се промени јер у супротном до напретка неће доћи, и истакла да без помака у Кластеру 3 неће доћи до даљег пробијања Србије у процесу евроинтеграција, пренео је Танјуг.
Јоксимовићева је за Танјуг рекла, говорећи о одлуци земаља чланица ЕУ да се не отвори Кластер 3 у преговорима са Србијом, да се од децембра 2021. године и почетка руске агресије на Украјину 2022. године, када су теме заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ избиле у први план, чини да један неиспуњени услов који не мора увек бити саопштен даје снагу и јачину неким другим условима који постају све важнији.
„У овом тренутку наведене су теме владавине права, дијалога Београда и Приштине, који у овом тренутку нема могућности да добије на замаху имајући у виду ситуацију у Приштини, поглавља 23 и 24, агенде из плана реформи у односу на план раста у којем смо ми предвидели темпо реализовања одређених реформских процеса које нисмо испунили у потпуности. Све је то допринело да Кластер 3 постане симболички изузетно битан“, навела је она.
Јоксимовићева је напоменула да је идеја да ће санкције Русији бити скинуте са стола мировним споразумом нереална, јер још увек није сигурно да ће до мировног споразума о Украјини уопште доћи, и оценила да уколико и дође до мировног споразума, санкције ће и даље остати као коректив, односно као вид „чувара“ оног што је мировним споразумом постигнуто.
На питање да ли постоји јасна и јединствена стратегија ЕУ према Западном Балкану или је то само „празно слово на папиру“ с обзиром на то да су фаворити за пријем у ЕУ постале Украјина, Молдавија, Албанија и Црна Гора, Јоксимовић је рекла да Црна Гора и Албанија крупним корацима напредују ка чланству узимајући у обзир да се говори о споразуму о интеграцијама са Црном Гором 2028. године.
То би био корак у ком би ЕУ показала своју сопствену кредибилност испуњавања стратегије током мандата ове комисије, изјавила је она и додала да би се пријемом Албаније и Црне Горе затворила тема Јадранског мора и направио један оквир где у средини остаје неколико оних који још увек нису интегрисани у ЕУ.
„Украјина је земља која је у рату, а Молдавија је једна од оних која страхује да би могла бити следећа мета руске интервенције. Видећемо на који начин ће преговори са њима тећи, али свакако да је Украјина у овом тренутку у фокусу свих тема ЕУ и да ће састанак Европског савета проћи у духу дискусије о мировном споразуму, као и будућем финансирању Украјине“, објаснила је она.
Како је навела, иако око Украјине не постоји укупна сагласност унутар ЕУ, трага се за моделом који би омогућио да се руска замрзнута средства употребе за финансирање Украјине.
Одговарајући на питање да ли је добра одлука то што Србија први пут неће имати свог представника на данашњем Самиту ЕУ у Брисел, Јоксимовићева је оценила да, уколико су Србији стратешки циљ европске интеграције, врло је важно да се у сваком тренутку нађемо за столом када се о тој теми разговара, јер сматра да „када нисте за столом, онда сте тема за столом“.
Извор: РТС, Танјуг