Земље чланице Европске уније саопштиле су да је за отварање преговарачког кластера 3 потребно да Србија оствари „даљи напредак у области владавине права и нормализацији односа са Приштином“, не наводећи када ће се поново вратити овој теми.
Одлагање одлуке уследило је након што је дебата унутар ЕУ током новембра и децембра показала да међу земљама чланицама нема неопходног консензуса о отварању кластера 3.
Закључци председништва ЕУ које је данас подржало 26 земаља подсећају на оцену Европске комисије да је Србија технички спремна за отварање преговарачког кластера 3 о конкуренцији и инклузивном расту, али истичу да ће се Савет ЕУ накнадно „вратити овој теми“, без прецизирања када би то могло да се деси.
„Савет ЕУ ће се вратити питању отварања кластера 3 у складу с преговарачким оквиром, посебно наглашавајући потребу за даљим напретком Србије у области владавине права и нормализације односа с Косовом, што ће и убудуће одређивати укупни темпо приступних преговора“, стоји у закључцима.
Савет министара општих и европских послова није усвојио редовне годишње закључке о проширењу због противљења Мађарске да се у тексту нађе и снажна подршка чланству Украјине у ЕУ.
У одсуству консензуса, усвојени су „закључци председавања“, иза којих је стало 26 земаља, изјавила Мари Бјере, министарка за Европу Данске, која тренутно председава ЕУ.
Последњи пут Србија је у преговорима са ЕУ отворила један кластер пре четири године, у децембру 2021.
Иако је по оцени Европске комисије кластер 3 технички спреман још од тада, већи број земаља, међу којима су скандинавске и балтичке земље, Холандија, Немачка, Белгија и друге земље и даље блокира отварање.
Дипломатски извори наводе да се ове државе чланице позивају на лоше резултате Србије у владавини права, нормализацији односа са Приштином и однос са Русијом. На листи замерки је и оцена о анти-ЕУ наративу власти и изостанак реакције на инцидент у Бањској.
Да би одговорила на критике, Србија је крајем прошле године обећала листу реформи у свом такозваном нон пејперу: избор новог Савета РЕМ-а, закон о јединственом бирачком списку, усвајање закона о медијима и енергетици и многе друге мере.
Годину дана касније, добар део тих корака је испуњен, али многе земље оцењују да то не одражава „суштински напредак“.
С друге стране, према дипломатским изворима, Европска комисија заузела је став да треба уважити чињеницу да су неки реформски кораци учињени и отворити кластер 3. Такав став су у дебати заступале и Француска, Италија, Шпанија, Грчка, Мађарска и Словачка.
Међутим, Данска као председавајућа ЕУ ни у једном тренутку није ставила отварање кластера 3 на агенду Савета ЕУ, оцењујући да у овом тренутку за то постоји неопходна подршка.
Уместо тога, у оквиру расправе о закључцима о проширењу, земље чланице су усаглашавале компромисну формулацију којом ће ово питање бити одложено за неку другу прилику, наводе извори у Бриселу.
У закључцима председавања ЕУ наводи се и да Србија треба значајно да убрза реформе у области владавине права и доследно примени усвојене законе о медијима и јединственом бирачком списку,
ЕУ позива на ублажавање тензија и „дубоке поларизације“ у српском друштву, жали због назадовања у области слободе изражавања и медија и позива на конкретне и опипљиве реформе у области владавине права.
Од Београда и Приштине се очекује да у потпуности примене Споразум о путу ка нормализацији и анекс о имплементацији, договорен у Охриду 2023. године.
У тексту се поздравља чињеница да европска интеграција остаје стратешки интерес Србије, али очекује од Београда да то докаже „на речима и делима“.
Извор: РТС
