Поводом обележавања 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, у Дому Народне скупштине одржана је изложба и промоција књиге „Хероина живота“ о животу познате научнице.
Изложба је одржана на иницијативу академика проф. др Светлане Матић, председнице Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“ из Беча и ауторке књиге и амбасадорке Љиљане Никшић, а уз подршку Одбора за дијаспору и Србе у региону.
Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Драган Станојевић изјавио је за Тањуг да је то прва изложба у историји које је у Скупштини Србије одржана у част Милеве Марић Ајнштајн.
Нагласио је да су Одбор и удружење из Беча направили бисту Милеве Марић и поклонили Математичкој гимназији, чијих је око 700 ученика освојило највеће титуле у знању.
„Као што сте видели, одзив је био веома велики и мислим да су та деца и та гимназија заслужили да им ту бисту уручимо, јер су то деца која су показала своја знања, која фактички настављају пут Милеве Марић Ајнштајн. Она је својим знањима фактички допринела препознатљивости свог супруга у целом свету, а многи не знају у ствари колике су њене заслуге“, рекао је Станојевић.
Ауторка књиге „Хероина живота“ о Милеви Марић Ајнштајн, академик Светлана Матић рекла је да јој је намера била да, на неки начин, постави на пиједестал Милеву Марић, тамо где припада, као и да нагласи њене заслуге везане за сва научна достигнућа Алберта Ајнштајна.
„Ми знамо да је Алберт присвојио скоро све проналаске, да му је она свесрдно помагала, али је на неки начин остала у његовој сенци. Намера је такође да се Нобеловом комитету предочи да се Милеви постхумно додели Нобелова награда и, наравно, докторат на Циришком универзитету. Знамо да је након развода са Албертом Ајнштајном њој припао новчани део награде, али она се до краја живота борила и водила рачуна о својим синовима, посебно о млађем који је био болестан од шизофреније“, навела је Матић.
Истиче да је Милева до краја живота бринула о породици, а њен гроб у Цириху је прекопан и тек након 60 година поново откривена плоча где је Влада Србије написала „Милеви Марић с љубављу од српског народа“.
Матић истиче да је написала књигу поводом 150 година од Милевиног рођења, у којој су описани сви делови њеног живота – од детињства, школовања, сусрета у Цириху са Албертом Ајнштајном.
„Наравно, она му је помагала док су били млађи и док су се волели и то све стоји у књизи. Такође, описан је и њихов разлаз, онда њихова деца, крштење деце у Николаевској цркви, њен долазак често у Тител, у Нови Сад, јер она никада није заборавила своје корене. Затим њен допринос у општој науци, јер она је била тек пета жена у свету, физичарка и математичарка која је студирала на Циришком универзитету“, навела је Матић и додала да је за ту књигу добила књижевну награду „Драгиша Кашиковић“ на последњем међународном сајму књига у Београду.
Матић наводи да изложба прати књигу и да ће следеће недеље, 22. децембра, бити приказана и у Бечу у конзулату Републике Србије.
„Након тога, изложба се поново враћа у Београд, у Галерију Српске академије наука и уметности, јер је Милева пре свега била физичар, а онда иде у Математичку гимназију“, рекла је Матић.
Једна од организаторки изложбе, амбасадорка Љиљана Никшић наглашава да је Милева Марић Ајнштајн једна од првих пет математичара и физичара на свету и да је жена која је несумњиво дала значајан допринос свету.
На жалост, није имала судбину као што су је Пјер и Марија Кири имали, да се она и Алберт Ајнштајн, као необичан љубавни пар, остваре кроз научно-истраживачку размену и радове, навела је Никшић.
„Мислим да овај чин Одбора за дијаспору и Народне скупштине где је, први пут у највишем дому српског народа, одржана таква изложба и презентација ове важне књиге које поводом 150 година рођења, говоре саме по себи, да нисмо заборавили нашу Милеву“, рекла је Никшић.
Она се осврнула на бисту Милеве Марић која је поклоњена Математичкој гимназији као најодликовањој школи, која је освојила 700 медаља на Олимпијадама знања, рекавши да је можда грешка што и њих не дочекујемо на трговима са осмехом на лицу кад се врате са Харварда, Оксфорда, Кембриџа, као наши јунаци и хероји и шампиони Србије.
„Јер они су неко ко чини прогрес света и тај њихов научни допринос, пошто су наши Срби бисери расути по свету, и та наша научна дијаспора заправо је учинила чуда невиђена. Мислим да су уградили себе у темеље цивилизације, попут Тесле, коме је идуће године 170 година од рођења. Зато што сматрам да ми треба да будемо свесни да смо Теслин народ, да смо Милевин народ, да смо Пупинов народ“, навела је амбасадорка.
Како је рекла, многи би хтели да направе ревизију наше историје и културно-историјског наслеђа.
„Да будемо нешто друго. А као што је рекао чувени политиколог са Харварда, у својој чувеној књизи ‘Сукоб цивилизација’ Семјуел Хантингтон, ми знамо ко јесмо када знамо ко нисмо и то одређује наш идентитет“, оценила је Никшић.
Амбасадорка је нагласила да је на постамент бисте Милеве Марић угравиран њен чувени цитат:
„Човек је у стању да у својој имагинацији замисли безграничну срећу и требало би да може да схвати и бесконачност простора. Ја мислим да је то чак много лакше“.
Извор: Танјуг