Деценијама омеђени невидљивом бодљикавом жицом, Срби на Косову воде борбу за голи опстанак у којој су уметност и догађаји из културе постали својеврсни „бег од стварности“, али и „рефлексија потребе за слободом“. У таквој стварности свако књижевно вече, позоришна представа или ликовна изложба нова су победа, оцењује се у репортажи РТС.
Повратак у четири општине на северу, као и шест општина јужно од Ибра, само је део компликоване слагалице у животу Срба на Косову, а битан део тог мозаика је уметност, пише РТС.
У новој књизи „Косовски феномени 2“, новинар и публициста из Сушице код Грачанице Ђорђе Јевтић даје својеврсну „мапу путева“ српске културе и стваралаштва на Косову од 1999. године до данас.
„Реч је о мозаику у коме су око исте мисије, а то је очување овог заветног простора културно живим, окупљени књижевници, сликари, вајари, институције културе и медији, о којима Јевтић пише као о својеврсним феноменима који не одустају од своје мисије“, стоји у рецензији Зорана Арацког.
Професорка Филозофског факултета у Косовској Митровици и предавач на Призренској богословији Валентина Питулић сматра да је уметност за Србе на Косову, у актуелној ситуацији, „и лек и бег од тешког времена“.
„У овој ситуацији у којој се сада налазе Срби са Косова, култура представља начин да се на тренутак побегне од тешког времена, да се на тренутак направи отклон од свега онога што може да уруши личност или сам колектив, и да на неки начин, кроз чаролију музике, стиха, боја, покрета – вратимо достојанство и останемо усправни. Уметност је у овој ситуацији и лек и бег у свет маште и свет лепоте“, каже Питулић.
Подсећа да су Срби из овог подручја након 1999. били суочени са голим опстанком, али и протеривањем из великих градова који су до тада били носиоци културног живота у покрајини. Као главни проблем, 25 година касније, апострофира недостатак омладинских организација и аматеризма као покретача културног живота, али и све већи одлазак младих.
Питулић упозорава и да је много домова културе у малим срединама празно, али да „култура није мртва“, те апострофира рад у Грачаници, Зубином Потоку и Лепосавићу.
Књижевник и новинар, сведок страдања Срба на Косову последњих деценија прошлог и овог века, Живојин Ракочевић, Дом културе Грачаница претворио је у кључну тачку уметничког и културног живота Срба на Косову.
„Само ове године организовали су више од 150 разноразних културних догађаја, имају јаку позоришну сцену, али и школе глуме, писања, грнчарства, сликарства. Ту је чак и школа балета која има своје одељење у повратничком селу Осојане“, каже Ракочевић и објашњава да је културни живот на Косову одговор Срба на покушаје Приштине да их представе као „давно нестале народе Инка или Маја“.
У репортажи објављеној на сајту РТС-а напомиње се и да су млади уметници широм Косова успели да нађу адекватан одговор на таква „читања“, а један од њих је и академски вајар Бранислав Ристић из Штрпца, који је пре четири године обновио рад ликовне колоније „Јесен у Сиринићкој жупи“, на којој су ове године учествовали уметници из Француске, Грчке и Румуније.
Међу житељима Штрпца је и интерно расељено лице из Призрена Александра Спасић, оснивач и хоровођа црквеног хора „Цар Душан“, који следеће године слави десет година рада.
Упитана колико је култура важна за Србе у овом делу Косова, истиче да је култура један вид борбе, али и израз жеље да се код нових нараштаја подстиче креативност и унутрашњи таленат.
У репортажи се напомиње да Срби из Ораховца и Велике Хоче већ 25 година живе у гету и да су на то навикли, али да се професорка српске књижевности из Ораховца, ауторка књиге „Косовски гласови“, Оливера Радић, ипак не мири са судбином.
Каже да је Велика Хоча позната углавном по Трифунданским и Михољданским свечаностима, а да је културних садржаја у Ораховцу јако мало.
„У Ораховцу, сем једне омање сале у којој је омладински кутак, нема другог места за сабирања. Да, ту је једна мала сала у Парохијском дому где организујемо неке радионице за децу и промоције књига, али у просеку то је два-три пута годишње“, каже Радић.
Пре само неколико дана, 6. децембра, у Господарској кући у Великој Хочи принцеза Љубица са супругом, принцом Михаилом Карађорђевићем, представила је своју књигу „Борба за запис“ и након промоције изјавила је да је за њу лично највећи утисак одлучност Срба да остану на својим огњиштима.
Извор: Косово Онлине