Филм „Одраз у огледалу“, у продукцији Радио Гораждевца, аутора Снежане Перић Богдановић и Милића Петровића, биће премијерно приказан на овогодишњем Графесту у Грачаници.
Филм говори о расељеним лицима са југа Косова, из Хрватске и Босне и Херцеговине, а која сада живе у колективним центрима на северу Косова.
“Идеја је настала тако што сам ја, у оквиру програма UNHCR-а, радила дуги низ година и била у сталном контакту са интерно расељеним и избеглим лицима из Хрватске и Босне и Херцеговине. Како смо знали да се тај део програма UNHCR-а завршава, где нико више неће водити бригу о њима, нити о томе у каквим условима живе, дошла сам на идеју и предложила Дарку, вашем уреднику радија, као и Милићу Петровићу. Тако смо најпре кренули у једну радијску причу о животима тих интерно расељених и избеглих лица”, је за радио Гораждевац Перић Богдановић.
Петровић је казао је да до позива који је добио од колегинице Снежане, није знао да још увек постоје људи који живе у колективним центрима на северу Косова.
“Па ево, Снежана је рекла да је то најпре била радијска емисија, и да смо током снимања те емисије снимали људе у 4К видео-формату, па смо имали много материјала. Ја искрено нисам знао да постоје људи расељени из Хрватске, Босне и Херцеговине, као и са југа Косова, који данас живе у колективним центрима на северу Косова, све док нам Снежана о томе није причала. Отишао сам тамо и изненадио се да још увек има људи који након ратова у Хрватској и Босни живе у колективним центрима, без свог дома”, испричао је Петровић.
Он је додао да није било лако прићи тим људима и након 30 година питати их како и даље живе у таквим условима. “Није било лако, ни емотивно ни на било који други начин прићи тим људима и питати их, након 30 година, како је могуће да и даље живе у таквим условима. Знамо колико је технологија напредовала и како се свуда брзо граде зграде, па ми је било невероватно да људи и даље живе у колективним центрима”.
Говорећи о очекивањима пред премијеру филма на Графесту Перић Богдановић истиче да нико неће остати равнодушан.
“Ја као један од аутора очекујем најбоље, а видећемо шта ће бити. Филм је на репертоару у петак, 12. децембра у 12:45 часова и биће премијерно приказан на великом платну Дома културе у Грачаници. Очекујемо позитивне коментаре жирија. Када смо радили ‘Одраз у огледалу’ имали смо једну замисао, да прикажемо њихов пут од дана избеглиштва. Њихова сећања су толико жива и јака да и данас носе велику тугу, и код оних који су избегли 1995, али и раније, 1991. из Хрватске. Јако је тужно слушати и доживети њихове приче, боравак у колонама које су биле бомбардоване …Верујем да нико ко погледа филм неће остати равнодушан, јер то су људске судбине са којима људи живе већ три деценије”, истакла је.
Перић Богдановић нагласила је да су неки од њихових саговорника касније добили станове и куће, привремени смештај у Тврђанској долини, а неки су и даље остали у 12 квадрата.
“Дакле, многи од њих више од 20 година живе у простору од 12 квадратних метара. То је било намењено самачким лицима, и тако су живели у старом дому у Звечану, у Хотелу ‘Три’ у Звечану. Сваки је имао по 12 квадрата. Ту су се рађала и деца, па су неки преградили простор да добију мало више. Али живети у таквим не-условима је јако тешко. У флотацији, у Храсту, у Лепосавићу, све су то колективни центри који су некад служили нечему другом. Људи су тамо радили у руднику и ти објекти су њима припадали. А расељени су морали да буду смештени ту, привремено, привремено, привремено, а сада су ту више од две деценије. За њих више ништа није привремено. Једино трајно решење би био кров над главом, право место за живот”.
Према подацима Комесаријата за избеглице, 1999. и касније 2004, након 17. марта, било је око 900 људи у формалним и неформалним колективним центрима. Данас их је остало око 130. Велики број и даље живи у тим центрима.
Људи са којима је Перић Богдановић разговарала током снимања у њој су изазивали јаке емоције. Она истиче да човек у тим тренуцима не може остати равнодушан.
“Било је веома тешко. Емоције су јаке, човек не може да остане равнодушан. Ми смо били ти који су их подстакли да причају и врате се у прошлост, у време када су живели срећно у својим местима. Све те емоције које су нам пренели у камеру и данас су присутне и код мене и код Милића и код Дарка. Та туга код њих није престала. Они и даље живе и даље се боре, иако им је будућност неизвесна. Чекају да ли ће им неко обезбедити кров над главом и да ли ће им то ‘привремено’ место постати коначно”.
Најтежи тренутак за Милића је, како је рекао, током снимања био разговор са женом која је избегла из Урошевца.
“Мислим да је најтеже било у Лепосавићу, када смо снимали жену из Урошевца. Говорила је о томе колико дуго живи ту, да је живела са супругом, ћерком и сином који је данас доктор и студирао је у Косовској Митровици. Супруг јој је преминуо. У једном тренутку је заплакала. Било је веома емотивно и тешко снимати”, испричао је Милић.
За Снежану су све приче подједнако тешке. “Мени су све приче подједнако тешке. Тешко је издвојити једну. Имамо млађе који би да се врате, и старије који се никада не би вратили, посебно они који су из Лике протерани на бруталан начин. Можда је то оставило најјачи утисак”, испричала је.
Обоје су позвали све људе који су у могућности да дођу сутра од 12:45 часова, у Грачаницу и погледају филм. “Надамо се да ће ускоро бити доступан широј јавности и да ће га медијске куће емитовати, а не само да остане на Јутјубу и друштвеним мрежама”, рекао је Петровић.
Документарни филм “Одраз у огледалу” аутора Снежане Перић Богдановић и Милића Петровића, о избеглицама са југа Косова, из Хрватске и Босне и Херцеговине, који живе у колективним центрима на северу Косова, сниман је током 2023. и 2024. године.
Монтажу филма урадио је Дарко Димитријевић, док се за музику побринуо Алекса Ђурић.
Извор: Радио Гораждевац