Руска државна имовина у Европи могла би да остане трајно замрзнута на основу правног механизма који су данас одобриле земље чланице Европске уније (ЕУ).
Према правном документу у који је увид имао бриселски портал Политико, а који су амбасадори 27 чланица подржали у четвртак поподне, хитна овлашћења остају на снази док „Русија не оконча агресију на Украјину и не обезбеди репарације“.
Амбасадори ЕУ пренели су Европској комисији (ЕК) хитна овлашћења да задржи блокираних око 210 милијарди евра руске државне имовине све док Москва не исплати ратну репарацију Украјини, саопштило је данско председавање Саветом ЕУ.
У саопштењу се наводи да су амбасадори „усагласили ревидирану верзију предлога по члану 122“ и покренули писану процедуру за формално усвајање одлуке до петка у 17 часова, додајући да је одлука донета „врло јасном већином“.
Нови правни механизам представља, према писању Политика, озбиљан ударац надама Кремља да би замрзнута средства могла бити одмрзнута у оквиру послератног споразума, што је идеја коју подржава амерички председник Доналд Трамп, али која у Европи наилази на слаб одзив.
Механизам знатно смањује могућност да чланице „наклоњене Русији“, попут Мађарске и Словачке, врате замрзнуту имовину Москви.
Тиме се заобилази досадашње правило да санкције морају да се једногласно обнављају сваких шест месеци, што је тим државама давало могућност да гласањем против омогуће одмрзавање имовине.
ЕУ је образложила промену тиме да би враћање имовине Русији изазвало озбиљне поремећаје у европској привреди и могло подстаћи хибридне нападе Кремља широм Уније.
Задржавање замрзавања „мера је примерена како би се избегле даље последице невиђених размера по економску ситуацију Уније“, наводи Комисија у правном тексту.
Европска комисија првобитно је предложила механизам како би ојачала план да се око 210 милијарди евра замрзнутих руских средстава искористи за финансијску подршку Украјини, при чему се највећи део имовине налази у белгијском депозитару Јуроклир.
Белгија се противила плану због бојазни да би, у случају да Русија поврати средства, била финансијски одговорна за враћање новца.
Како би отклонила те забринутости, Комисија је из коначног предлога уклонила све одредбе које се односе на кредитни аранжман.
ФТ: Британске банке против планова о коришћењу замрзнутих руских средстава
Британске банке противе се плановима о коришћењу око осам милијарди
фунти замрзнутих руских средстава која се налазе код њих, упозоривши да британска влада није понудила да их обештети у случају потенцијалне одмазде Москве, пише данас Фајненшел тајмс.
Банкари, који нису желели да буду именовани, рекли су да не могу да буду изложени значајном правном ризику ако би руска средства била искоришћена за зајам за Украјину, преноси лист.
Како наводи ФТ, једна од препрека је недостатак гаранција да би евентуални мировни споразум Русије и Украјине укључио репарације Москве Кијеву, помоћу којих би могле да се врате ова средства за финансирање.
„Ми смо забринути због легалности, пошто влада чини преседан јер никада нису запленили средства на овакав начин“, казао је један банкар, додајући да ће Русија због тога поднети тужбу.
Британски званичници су одбили да коментаришу да ли ће влада обештетити банке у оквиру њених планова који подразумевају коришћење руских средстава као гаранта за зајам за Украјину, а не њихову директну заплену.
Британија и ЕУ су убрзале дискусију о томе како да искористе руска средства, а Европска комисија предлаже да чланице Европске уније дају Белгији националне гаранције да ће покрити трошак враћања ових средстава Русији у случају потребе, подсећа ФТ.
Ови планови се тренутно разматрају, а Белгија, где се налази највећи део руских средстава, захтева да сви потенцијални ризици буду покривени гаранцијама.
ЕУ планира да третира Белгију као Мађарску, ако не подржи кредит Украјини
Европски лидери припремају стратегију како би придобили Белгију да подржи план финансирања Украјине зајмом од 210 милијарди евра, упозоравајући да би у противном земља могла да буде третирана попут Мађарске, изјавили су извори из Брисела.
Белгијски премијер Барт Де Вевер тренутно блокира иницијативу, захтевајући додатне гаранције због ризика од потенцијалних правних спорова везаних за замрзнуту руску имовину, углавном смештену у финансијском депозитару Евроклир у Бриселу, пише бриселски Политико.
Белгија је послала листу амандмана, како би се осигурала да не сноси самосталну одговорност за поврат новца Москви уколико санкције буду укинуте.
Европске дипломате наводе да, уколико Де Вевер настави да одбија подршку, Белгија би се нашла у „изванредној позицији“, с могућим губитком утицаја у оквиру ЕУ, слично третману Мађарске због „назадовања демократије и неусклађености са санкцијама против Русије“.
Заменик премијера Белгије Винсент ван Петегем изјавио је данас да ће руска замрзнута имовина морати у неком тренутку да се искористи за Украјину, додајући да Белгија, међутим, „неће правити никакве непромишљене компромисе“ пре него што пристане на било какав договор о томе.
„У неком тренутку, ова замрзнута руска имовина мораће да се искористи“, рекао је он уочи састанка министара финансија еврозоне, преноси Ројтерс.
Састанак лидера ЕУ заказан за 18. децембар
Европска комисија је предложила употребу замрзнуте руске имовине или међународног задуживања за прикупљање новца који је хитно потребан Украјини.
Комисија и већина земаља ЕУ преферирају „репарациони зајам“ користећи руску државну имовину имобилисану у ЕУ због руске инвазије на Украјину, подсећа агенција и додаје да је Белгија, која држи већину имовине у депозитару хартија од вредности Euroclear, покренула низ правних питања, одлажући одлуку, која би сада требало да буде донета 18. децембра.
Истовремено, ЕУ разматра алтернативне опције финансирања Украјине, укључујући заједнички дуг подржан седмогодишњим буџетом ЕУ.
Међутим, формално јединство чланица је неопходно, а земље попут Мађарске већ одбијају додатни дуг, док Немачка и нордијске државе разматрају финансијску помоћ из сопствених буџета.
Дипломате упозоравају да присиљавање појединих чланица да саме сносе трошак подршке Украјини може озбиљно да наруши солидарност у ЕУ, али наглашавају да се још увек траже компромиси и простор за маневар.
Састанак лидера ЕУ заказан је за 18. децембар, а циљ је да се постигне договор о зајму пре него што Украјина у априлу буде принуђена да смањи јавну потрошњу због буџетског дефицита од 71,7 милијарди евра.
Како пише Политико, амерички председник Доналд Трамп се поново дистанцирао од пружања америчке подршке.
Извор: Танјуг
