Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је данас, на GLOBSEC форуму „BELTALKS: Београдски економски разговори“, да би 2026. годину требало искористити да се додатно погура питање проширења ЕУ не само за Србију већ и за цео регион и истакао да то треба да буде геполитичка одлука.
„И верујем да ово мора бити геополитичка одлука, на сличан начин као што је то било за неке друге земље које су се придружиле ЕУ пре нешто више од деценије“, рекао је Ђурић на панелу „Деценија дијалога: Да ли је Берлински процес донео помак?“, у оквиру GLOBSEC форума „BELTALKS: Београдски економски разговори“.
Он је додао да не верује да су наша економија или наше институције са свим својим предностима и слабостима лошије него институције или економије неких земаља чланица ЕУ које су примљене пре нешто више од деценије.
„У ствари, верујем да Србија може снажно допринети јачој Европи. Ми смо земља која је више него удвостручила величину своје економије за мање од деценије“, истакао је Ђурић.
Нагласио је да је заправо део визије председника Александра Вучића био да се помери са уобичајених тема у српској политици, које су доминирале нашом политиком више од једног века, ка стварима као што су раст БДП-а, изградња инфраструктуре, фокусирање на ствари везане за будућност.
„И ово је промена парадигме у српској политици. Било да вам се свиђа наша влада или не, могу вам рећи да је чињеница да нико овде није говорио о расту БДП-а, о економији као кључном политичком питању пре 15 или 20 година. Увек смо се бавили другим темама. Сада се ово променило“, истакао је министар Ђурић.
Он је говорећи о достигнућима Берлинског процеса истакао да су добросуседски односи од највеће важности.
„И често волим да истакнем то, с обзиром на чињеницу да Србија има осам непосредних суседа на нашим границама, што нас, после Немачке, заједно са Аустријом, чини земљом са највећим бројем непосредних суседа, што често волим да понављам јер волим да нагласим колико смо заправо важни за регионалну стабилност“, рекао је Ђурић.
Каже да Берлински процес, као врста врста платформе, остаје инструмент за унапређење тог дијалога и да је већ постигла резултате.
„Већ смо постигли напредак у раду на заједничком регионалном економском тржишту. Али такође желим да нагласим да је за нас сав овај рад на регионалној сарадњи наш национални интерес, али је истовремено и важан корак ка процесу приступања ЕУ. Једно не може ићи заједно без другог питања“, нагласио је Ђурић.
Он је казао да је Берлински процес пружио стабилну платформу за регионалну сарадњу, која не зависи нужно од динамике сарадње појединачних земаља у нашем региону.
„А откако сам министар, био сам сведок неких веома добрих састанака, што нам је пружило платформу за даље унапређење дијалога између народа“, навео је Ђурић.
На питање модератора да ли се на Берлински процес гледа као на план Б или ту иницијативу види као одскочну даску ка чланству у ЕУ и јединственом тржишту, Ђурић је нагласио да Берлински процес није алтернатива процесу приступања ЕУ.
„Ипак, регионална сарадња у овом формату и у другим форматима донекле је погођена надолазећим европесимизмом. И то је нешто што ме брине, као што сви знамо у анкетама јавног мњења, ако погледате, анализирате евробарометар и друге анкете јавног мњења, можете видети да и у неким земљама у региону, али и у неким кључним државама чланицама ЕУ, постоји мало отпор за проширење ЕУ, а затим заједно са другим глобалним догађајима који утичу на позицију Европске уније, мислим да треба да искористимо 2026. годину да додатно погурамо питање проширења не само за Србију већ и за цео регион подједнако“, истакао је Ђурић.
Извор: Танјуг