Србија се више од два месеца суочава са последицама америчких санкција НИС-у. Држава уверава да се предузимају све мере за очување енергетске стабилности. Ситуација је, истичу надлежни, све сложенија, али „снабдевање остаје под контролом“. Стручњаци упозоравају да би секундарне санкције НБС-у изазвале озбиљне финансијске поремећаје.
Америчке санкције Нафтној индустрији Србије, која је већински у руском власништву, на снази су шездесет други дан.
Председник Србије Александар Вучић састао се јуче са тимовима за енергетску стабилност и безбедност земље у згради Председништва.
Вучић је навео да је размотрено стање резерви и више сценарија за очување стабилности земље. Истакао је значај подршке грађана у превазилажењу изазова проистеклих из санкција.
Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић тврди да је ситуација све сложенија, али да грађани немају разлога за бригу јер ће држава „донети и тешке одлуке у циљу заштите интереса Србије“.
Професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић оцењује да би секундарне санкције Народној банци Србије због сарадње са НИС-ом изазвале озбиљне финансијске поремећаје.
У педесетак места у Србији постоје само НИС-ове пумпе: Адашевци, Бачко Петрово Село, Вучје, Ђурђево, Ердевик, Жагубица, Житковац, Житорађа, Змајево, Кисач, Коловрат, Костолац, Кравићево, Крњешевци, Крепољин, Лозовик, Мали Зворник, Медвеђа, Мокрин, Мрчајевци, Пивнице, Платичево, Подунавци, Предејане, Прељина, Прњавор, Руско Село, Севојно, Сивац, Силбаш, Соколићи, Стапар, Станишић, Стари Бановци, Степојевац, Стопања, Сврљиг, Томашевац, Уљма, Ушће код Краљева, Футог, Црвенка, Црна Трава, Чока, Чуруг, Шајкаш и Шопићи.
Атанацковић: Не мора да значи да ће гориво купљено у другој рафинерији бити скупље
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић изјавио је да ће у неким деловима државе, где не постоје НИС-ове пумпе, можда бити потребно отићи неки километар даље до неке приватне пумпе, до неке мале пумпе или пумпе неког система.
Према његовим речима, НИС је, рачунајући заједно са „Лукоилом“, имао око 400 бензинских пумпи по Србији, али има више од 1.000 бензинских пумпи других продаваца горива.
„Тако да је сада важно да се навикнемо да ћемо, као земља где смо имали навику да нам је центар снабдевања био у Панчеву, па смо из Панчева дистрибуирали та горива, у највећем броју случајева, око 80 одсто, сада имати на неки начин дислоциране те центре снабдевања“, рекао је за РТС Атанацковић.
Каже да ће један део горива долазити са југа, из Северне Македоније, други део, највероватније, већи део ће долазити са севера, пре свега из Мађарске која има најбоље могућности јер има велику рафинерију па има могућност да баржама довози гориво на своја складишта која већ постоје у Србији, па ће се онда одатле дистрибуирати.
„Ми сад имамо релативно кратко време да се навикнемо да ће снабдевање ићи неким другим токовима. Треба да покушамо да не правимо резерве горива јер ће гориво свеједно са неким другим линијама притицати на бензинске пумпе које неће бити НИС-ове, али свеједно кажем има више од два пута већи број бензинских станица које нису НИС-ове“, наводи.
Одговарајући на питање да ли је поскупљење неминовно ако се проценат увоза горива у Србију повећа, Атанацковић указује да ће тај фактор компликованије доставе утицати на повећање цена.
„С друге стране, не треба рачунати да ће бензин или дизел који ће се купити у некој другој рафинерији бити одмах скупљи него што је то био дизел или бензин који се набављају у рафинерији у Панчеву. Ово говорим не улазећи у комбинацију цена и понуда самог НИС-а, него говорим сада о другим бензинским станицама, како овим бензинским пумпама које су у власништву неких страних компанија, тако и рачунајући на велики број приватних, малих, појединачних бензинских пумпи“, закључио је Атанацковић.
Извор: РТС