Народна банка Србије добила је упозорење да би се могла наћи на удару секундарних санкција ако настави да послује с НИС-ом. Професор на Економском факултету Вељко Мијушковић изјавио је да би секундарне санкције могле да изазову широк спектар поремећаја – од ограничења у плаћањима према иностранству до потенцијалног ускраћивања приступа делу девизних и златних резерви које се налазе у банкама ван Србије.
„То би повећало ризичну премију земље и довело до пада кредитног рејтинга, један сет ланчаних потеза који се негативно рефлектује на банкарски систем што онда ланчано погађа цео банкарски систем“, рекао је Мијушковић за РТС.
Додаје да би нарушавање равнотеже између домаћих и спољних финансијских токова отворило читав низ проблема за државне институције и локалне самоуправе.
Иако се исплата плата у јавном сектору обавља унутар домаћег платног система, професор истиче да би се индиректни ефекти кроз раст ризика и пад економске активности временом могли прелити и на тај сегмент.
Санкције би, каже Мијушковић, значајно отежале отплату међународних обавеза Србије, али и додатно задуживање на светским финансијским тржиштима. Због тога се, како истиче, ситуација не сме препустити да ескалира до екстремних сценарија.
„Наравно, оно што је важно да напоменемо, јер сад кад побрајамо све ове елементе, односно ефекте, то почиње да звучи прилично катаклизмично. Међутим, оно што је и држава истакла, и то је негде смирујући елемент за грађане, постоји читав низ корака који се могу предузети раније пре него што дође до тих екстремних ситуација“, рекао је Мијушковић.
Упозорава да би ограничен приступ девизним резервама довео до јаког притиска на динар. „На девизном тржишту, да тако кажем, постоје неки алтернативни механизми који стоје на располагању у Народној банци, али би дата ситуација била отежана. И у том смислу би неизбежно дошло до пада вредности динара“, рекао је.
Санкције према комерцијалним банкама рефлектовале би се пре свега на картично плаћање, што се већ делимично могло видети, каже Мијушковић. Охрабрује, међутим, што су депозити грађана до 50.000 евра заштићени преко Агенције за осигурање депозита, што покрива око 99 процената клијената.
Привреда би, како је рекао, трпела цикличне негативне ефекте.
„Значи, с једне стране немогућност плаћања ка иностранству, с друге стране замрзнутост ваших девизних резерви, с треће стране мања флексибилност на међународном финансијском тржишту, последично лоши кредитни рејтинг земље, односно већа премија ризика за земљу. Значи, јавио би се читав сет негативних економских ефеката“, рекао је професор.
Уколико би Нафтна индустрија Србије остала без приступа финансијском систему, пословање би могло да се сведе на готовину, што би довело до тешкоћа у измиривању обавеза и отварања сивих зона. „Уколико би то потрајало, компанија би временом ушла у стечај. Држава ће, свакако, настојати да то спречи“, наглашава Мијушковић.
Једно од могућих решења је и да Србија понуди откуп руском партнеру, уз управљање компанијом у прелазном периоду. „Ја сам негде од старта и неко ко се залаже да то држава уради, ако, наравно, руски партнер не буде нашао адекватно решење“, каже Мијушковић.
Ипак, сматра да је вероватноћа најтежег сценарија мала. „Мислим да ће управо држава као један озбиљан ентитет применити стратешке опције које јој стоје на располагању“, рекао је Мијушковић.
Извор: РТС