Удружење породица косметских страдалника и мултиетнички Ресурсни центар из Приштине одржали су у Београду конференцију под називом „Тражимо убрзање процеса проналаска несталих лица“, на којој су позвали домаће и међународне институције да се више ангажују у процесу проналаска 1.590 особа, које се од конфликта воде као нестале.
„Годинама већ, и кроз заједничке активности, траје борба и настојање дела српских и албанских породица несталих, да подстакну званичнике у Приштини и у Београду, као и све међународне и домаће актере, који се питањима несталих баве, да се озбиљно и одговорно посвете проналажењу 1.590 особа, чија се имена већ двадесет седам година налазе на интегрисаној листи“, саопштили су из Удружења породица косметских страдалника и мултиетничког Ресурсног центра из Приштине.
Међу говорницима на конференцији били су председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић, председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић, Мергим Мемовић из Ресурсног центра за нестала лица у Приштини, његов заменик Негован Маврић, представник косовске делегације за нестала лица Ибрахим Маколи, Маринко Ђурић, потпредседник Удружења породица косметских страдалника и Нинослав Јовановић, државни секретар Министарства за рад и борачка питања.
Шчепановић је рекла да се ова удружења не деле по националној основи и да већ седам година заједно обележавају Међународни дан несталих и Међународни дан људских права.
„Оно што нас спаја у овој муци је љубав према нашим ближњима, који су отишли у неповрат, као и хумана идеја у овом проблему да пронађемо све нестале. Сви починиоци морају сносити одговорност у складу са међународним нормама и домаћим правосуђем, а све надлежне институције морају имати обавезу да помогну у процесу проналажења и идентификације жртава јер од тога зависи процес помирења и изградња мултиетничких демократских друштава“, рекла је она.
Шћепановић је истакла права породица несталих да сазнају судбину својих ближњих и да на местима злочина изграде меморијале, инсистирајући на потреби да се процесуирају ратни злочини и повратак овог питања на ниво СБ УН.
Она је позвала на деблокаду сарадње локалних органа у Србији и на Косову у ексхумације и идентификације преминулих, додавши да удружења упућују протестну ноту међународним организацијама да изврше притисак на Приштину да се имовина врати прогнаним Србима.
Шћепановић је напоменула да политичка неслагања и превирања не смеју да блокирају овај хуманитарни процес и права породица жртава, указавши на недостатак размене информација међу надлежним институцијама, али и мањак воље и рада на годишњем нивоу.
„Не можемо допустити да политичка превирања и неслагања и којекакви интереси буду препрека у остваривању наших права. Тражимо сарадњу и координацију свих фактора и актера, који су по свом мандату дужни да нам истински помогну без одлагања. Тражимо да изврши ревизије мртвачнице у Приштини и коме припадају посмртни остаци који леже више од четврт века у Институту за судску медицину у Приштини“, додала је она, истичући неопходност убрзања рада.
Напоменула је да удружења очекују усвајање Закона о цивилним жртвама рата и њиховим породицама, који од држава у региону једино Србија није донела.
Одаловић је рекао да су све породице, и албанске и српске, у потрази и захтевима изједначене, а да је на институцијама да пруже одговоре на појединацне случајеве и злочине.
„Институције нису на нивоу очекивања, првенствено породица, али ни нас који се бавимо овим, јер је ова проблематика таква да не може да се реши административним и државним границама већ сарадњом, која је незамењива“, рекао је он.
Истакао је да правила и договори стварају механизме у виду радних група, а да се свака радња обавља уз пуну координацију са државним органима, косовском делегацијом и експертима, Еулексом, Црвеним крстом и другим стручњацима, али да без сарадње и састанака званичних институција у Београду и Приштини породице ни после 25 година неће добити одговоре.
Говорници су посебно истакли да постоји политизацији и злоупотреба трагедије на овим просторима и да очекивања породица нису испуњена Бриселским споразумом и радним групама без обзира на почетне резултате и да је процес проналаска и идентификације у застоју већ четири године, упркос хуманитарном, а не политичком карактеру, ових напора.
Апеловали су да се наредним састанцима придруже представници породица несталих, али Маврић сматра да надлежни то избегавају и пребацују кривицу за застој процеса једни на друге, додајући да се са представником косовске Комисије за нестале Андином Хотијем није састао годину дана.
Он је успут позвао да се изврши ревизија мртвачнице у Приштини, где се налази 300 неидентификованих тела и присуство чланова породице на састанцима удружења и радних група.
„Зато ми као породице тажимо од вас рад, тражимо од институција да раде јер без рада институција ми смо ослабљени, а полако изумиремо, па се плашим да ових 1.580 несталих неће имати ко да тражи“, рекао је Маврић.
Јовановић је напоменуо да бол нема националност, да је ово цивилизацијско и хуманитарно питање, указавши на права породица да сазнају шта се догодило њиховим ближњима, што може да се, како каже, реши и уз помоћ Брисела, али уз минимални утицај политике.
Позвао је цивилна удружења да помогну институција у раду и да не одустају од својих права и захтева.
„Немојте да одустанете од тражења ваших права, немојте да одустанете од дијалога, дијалог нема компромис“, поручио је државни секретар.
Истовремено, из ICMP су поручили да су ове године примили 58 делова костију, 170 крвних узорака од породица и 62 ДНК извештаја, уз помоћ којих је 26 жртава идентификовано, али да нису задовољни резултатима јер то не помаже преосталим породицама после 25 година, многи од којих умиру.
Ову активност заједнички су подржали ICMP, UNDP, амбасада Швајцарске у Приштини, Комисија за нестала лица Владе Србије и Иницијатива младих за људска права, а наредна конференција биће одржана 9. децембра у Приштини.
Извор: Косово Онлине