За мање од годину дана три покушаја забране Српске листе на КиМ. Толико је и недвосмислених, јасних осуда међународних институција у Приштини. Аналитичари немају дилему да се Аљбин Курти свесно оглушује о упозорења са Запада зато што су избори 28. децембра први у које не улази као апсолутни фаворит.
Нема ко се у Приштини није огласио и осудио покушај забране Српској листи да учествује на предстојећим ванредним изборима на Косову 28. децембра.
Најгласнији су били из амбасада САД и Немачке, али тај покушај осудили су и представници OEBSA-а, UNMIK-а…
“Такве акције штете стабилности и америчким интересима, укључујући и наставак стратешког дијалога Вашингтона и Приштине”, поручили су из америчке амбасаде.
На сличан начин реаговали су и прошлог децембра када није прихваћена пријава СЛ за изборе 9. фебруара на којима је ова странка добила девет од десет посланичких мандата.
Истоветно се догодило и августа ове године уочи локалних избора на којима је СЛ освојила десет од десет општина са српском већином.
Представници Српске листе саопштили су јуче да су поднели жалбу на овакву одлуку централне изборне комисије (ЦИК).
У разговору за Интернет портал РТС, политички аналитичар из Приштине Шкељзен Маљићи нуди једноставно објашњење. Уверен је да је Курти свестан да има све мању подршку бирача због чега су му критике са „запада“ у овом тренутку најмања брига.
„Курти не мари за косовске законе, па ни санкције ЕУ све док се бори да остане на власти иако му се подршка све више крњи. Вероватно ће 28. децембра пасти још ниже, и он ће тада свој пораз прогласити за велику заверу и издају”, уверен је Маљићи.
Уверен је да ће актуелну администрацију у Приштини сменити „рационална коалиција”
„По мени, он сигурно губи изборе. Смениће га коалиција рационалних косовских странака. Он вероватно рачуна и на могућу следећу рунду избора на пролеће када истиче мандат председнице Косова. Ако успе да блокира избор новог председника, а за то би требало да има 41 посланика, онда ће се поново гласати”, прогнозира овај приштински аналитичар.
Каже да је то и кључан разлог због чега му је потребно „додатно“ убеђивање бирача.
„Он је свестан да устав и косовски закони не дозвољавају да се забрани Српска листа, и зна да ће надлежна анкетна комисија поништити одлуке о суспензији. Али, треба му то у изборној кампањи да би своје бираче убедио да је цео свет и косовска опозиција на страни Србије и Српске листе, која не признаје независност Косова и представља испоставу, продужену руку Београда и да се тиме угрожава ’ослобађање’ севера Косова којим се хвали као највећим успехом своје владавине”, сматра Маљићи.
И политиколог Огњен Гогић сматра да су и из Самоопредељења свесни да одлука о забрани Српске листе неће проћи, али да је она део „Куртијевог предизборног ритуала”.
„Ти покушаји да се Српској листи ускрати право да учествује на изборима не само да су осуђени од стране међународне заједнице, овог пута још оштрије него у претходна два наврата, већ су увек били и преиначени од стране виших инстанци које се баве изборним процесом. И то сви знају. И Самоопредељење такође зна да ова одлука неће опстати, али то је постао део њиховог ’ритуала’, ’фолклора’ са којим они започињу предизборну кампању”, каже Гогић.
Објашњава да Курти на овај начин „демонстрира доследност” да не жели било какву сарадњу са Српском листом, па и њено постојање као политичке странке на Косову.
„Курти на сваком кораку демонстрира да је доследан и озбиљан у том одбацивању сарадње са Српском листом, односно негирања њеног права да уопште буде учесник у политичком животу на Косову. И када би променио позицију, када сада не би оспоравао њено право на изборима, онда би њега неко прозивао да је променио позицију, а то себи не може да допусти”, прецизира Гогић.
Додаје да Куртијеви бирачи „награђују” овакву политику.
„Он није кажњен због тога, одолева и то се види по питању Српске листе. Оно што је проблем је што су ови други уздржани. У сва три циклуса су представници ЦИК-а из Самоопредељења против, али су представници других албанских партија били уздржани. Да су они гласали за, Српска листа би била сертификована. Дакле, и они ту калкулишу и доносе незаконите одлуке да не би и сами били предмет оптужби Кутија”, наводи Гогић.
Куртијев Покрет Самоопредељење први пут је дошао на власт 2020. године, али његов мандат је трајао кратко, свега 50 дана.
Странка је на изборима 2019. освојила 26 одсто гласова, односно 32 мандата. То је било довољно да формирају владу са ДСК.
На изборима 2021. долази до потпуног обрта јер добија рекордних 50,28 одсто гласова, односно 58 од укупно 120 места у приштинској скупштини.
Фебруарски избори показали су да му популарност пада. Његова странка јесте освојила највећи број мандата – 48, али недовољно да самостално формира такозвану владу “Курти 3”.
Додатни пад је уследио и на управо завршеним локалним изборима, а процене су да ће тај пад бити још видљивији у децембру.
Извор: РТС