У руском нападу на Одесу најмање шест особа повређено, саопштио је начелник истоимене области Олег Кипер.
Према његовим речима, оштећена је енергетска и цивилна инфраструктура.
Херсонска регинална војна управа, такође, саопштила је да су још три особе рањене услед руских напада на Херсон.
Собјањин: Уништен дрон који се кретао ка Москви
Градоначелник Москве Сергеј Собјањин саопштио је да је током ноћи уништен украјински дрон који се кретао ка руској престоници.
„Дрон који је летео ка Москви је оборен. Службе за ванредне ситуације раде на месту пада“, написао је Собјањин на Телеграму.
Руско Министарство одбране саопштило је да је током ноћи изнад руских региона уништено 76 украјинских дронова, укључујући један изнад Московске области.
Краљ Чарлс: Спремни смо да са Немачком подржимо Европу пред претњом руске агресије
Британски краљ Чарлс изјавио је да су Велика Британија и Немачка спремне да „подрже Европу пред претњом даље руске агресије“.
Говорећи на државном банкету у част немачког председника Франка-Валтера Штајнмајера, краљ је похвалио заједнички одбрамбени споразум две земље, назвавши га „јединственим партнерством у срцу НАТО-а“.
Штајнмајер је поручио да две земље „раде заједно на промоцији безбедности и одбране, један поред другог за слободну, мирну Европу, уз подршку Украјини“.
Ово је прва државна посета немачког лидера Великој Британији у 27 година.
ГС УН увојила резолуцију којом се од Русије захтева повратак отете украјинске деце
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Резолуцију којом се од Русије захтева да се постара за “хитан, безбедан и безуслован повратак све украјинске деце која су присилно пребачена или депортована“ током рата у Украјини и позвале Москву да заустави такву праксу.
За усвајање резолуције гласало је 91 земаља чланица ГС УН, укључујући Сједињене Америчке Државе, њих 57 било је уздржано, док је против усвајања гласала Русија и још 11 земаља, преноси Ројтерс.
Међународни кривични суд (ICC) је у марту 2023. године издао налог за хапшење Путина, оптужујући га за ратни злочин незаконите депортације стотина деце из Украјине, што је Русија одбацила као “скандалозан и неприхватљив“ потез.
Украјина оптужује Русију да је отела десетине хиљада деце и пребацила их у Русију или на територију коју је Русија окупирала, без сагласности породице или старатеља.
РИА: Русији уведено готово 31.000 санкција
Број санкција уведених Русији од 2014. године приближио се 31.000, а највише долазе из САД-а, Канаде и Швајцарске, објавила је државна руска агенција РИА Новости.
Од 3. децембра 2025. године, друге земље су Русији увеле више од 30.700 нетрговинских санкција (које не укључују санкције на трговину одређеном робом). Од тога, око 92 одсто су санкције уведене од краја фебруара 2022. године.
САД и даље Русији намећу највећи број ограничења са 24,1 одсто, односно 7.420, објавила је агенција. Канада се, такође, нашла међу прва три места са уделом од 12,9 одсто (3.980) и Швајцарска од 11,8 одсто (3.615). ЕУ се налази на четвртом месту јер је, укључујући 19. пакет, увела 3.141 ограничења Русији (10,2 одсто).
Следе Норвешка са 2.838 ограничења (9,2 одсто) и Исланд са 2.482 ограничења (8,1 одсто), које, попут Швајцарске, дуплирају неке санкције ЕУ.
Међу првих десет биле су и Велика Британија са 2.204 санкције (7,2 одсто), Нови Зеланд са 1.896 санкција (6,2 одсто), Аустралија, која је увела око 1.694 ограничења (5,5 одсто), и Јапан са 1.441 (4,7 одсто).
Обустављен рад топлане у Херсону
Рад топлане у Херсону, граду на југу Украјине, обустављен је након низа руских напада, рекао је регионални гувернер.
Према његовим речима, 40.500 потрошача је без грејања у Херсону.
Медведев: Конфискација руске имовине могла би да има озбиљне последице
Заменик шефа Савета безбедности Русије и председник странке „Јединствена Русија“ Дмитриј Медведев изјавио је да би покушаји Европске уније да користи замрзнуту руску имовину могли да имају озбиљне последице и да би средства могла да буду враћена кроз „стварне репарације“.
„Ако ЕУ покуша да украде руску имовину блокирану у Белгији издавањем такозваног репарационог кредита, такве акције би могле да се класификују као посебна врста ‘casus belli’, са свим последицама по Брисел и земље ЕУ. Повраћај средстава могао би да се деси не путем суда, већ кроз стварне репарације које би непријатељи Русије платили у натури“, навео је Медведев.
Извор: РТС, Танјуг