Село Мушниково једно је од села у Средачкој жупи у којем данас претежно живи старије становништво. У планинском крају, на прагу зиме, живот је миран, али тежак – нарочито када падне снег и села буду одсечена од већих центара. Ипак, мештани се не жале, јер како кажу, здравствена заштита, а то је оно што им је најважније, врло добро фунционише.
Екипа Радио Гораждевца посетила је село Мушниково. У сеоској амбуланти није затекла докторку, која је у том тренутку била на терену. Прошетавши кроз планинско село, стигли су до куће пацијента код кога је докторка са својим техничарима била у посети. Испред куће срели су комшију, који је истакао да је веома задовољан услугама које пружају радници амбуланте у Мушникову. Нарочито је похвално говорио о њиховом односу према његовом болесном комшији, кога свакодневно посећују и пружају му помоћ.
“Долазе нон-стоп. Ево, код њега по 4–5 пута долазе. Све што је потребно сами купе. Што треба: инфузија, лекови, храна, све му купе. Ми који смо овде смо веома задовољни. Посећујемо се. Прекјуче смо били до 12 сати код њега. Медицина га је водила у Митровицу, они га вратили, и ми смо били овде до пола један”, испричао је мештанин.
До прошле године су у село два пута недељно долазили доктори из Велике Хоче и Ораховца. Сада је ту, више од годину дана докторка Анеса Дани из Горњег Љубиња. Она поред Мушникова, са својим техничарима обилази и локална села, где и поред тешких теренских услова, нарочито зими, пружа здравствене услуге колико год је у могућности.
“Па видите, ја сам овде већ годину дана. Углавном су стари пацијенти. То су хронични болесници, овде је претежно геријатрија. Услови су нам отежани. Као што сте видели, сад долазимо из кућне посете. Пацијент непокретан, отежано се креће. Дајемо инфузије, идемо теренски. Мало је за мене неприступачан терен, али шта да радимо, морамо да помажемо. Ја са својим техничарима обилазим све около. Сви су углавном удаљени. Да ли из овог села, да ли из неког суседног , 10, 12, 15 километара, колико год треба, обилазимо”, рекла је докторка.
Поред теренског рада, пацијенти редовно долазе у сеоску амбуланту где често буду и по читаво радно време. Како истиче, најважније је саслушати пацијента.
“Људи долазе овде свакодневно. Наравно, и млади и стари, како год. Нормално – прегледамо пацијента. Саслушамо. Оно што нам је најбитније јесте да саслушамо, јер је слушање пацијента, у ствари, пола дијагнозе. Долазе, долазе…Пишемо потврде о смрти, о рођењу, о прегледима, одавању ампулиране терапије, лекова. Ево, овакви стари пацијенти буквално бораве више овде него код куће. Од почетка радног времена до краја. Тако им дајемо лекове. Уколико нисмо у могућности у том тренутку да одемо кући да их посетимо, онда они бораве овде, приме ампулирану терапију; дајемо лекове на пола сата, на сат времена, како им је преписано. До три сата. Онда ми одлазимо, па и они одлазе” објаснила је докторка Анеса.
Поред радног времена, докторка истиче да пацијенти имају њен број телефона и да је редовно зову а она се одазива на позиве и помаже колико је у том тренутку у могућности. На терен каже, често излази и ван радног времена.
“Свакако, мештани, не само одавде, него и сви из околине имају мој број телефона, имају број дежурног техничара. Они зову, ми се појавимо, дамо теренски шта треба. Уколико је нешто хитно, што захтева транспорт, долази санитецко возило из Велике Хоче, па их даље транспортујемо. Али увек излазимо, које год време да буде, дању или ноћу, ван радног времена, није битно”, казала је докторка.
Она је додала, да у средини у којој она и њене колеге раде, људи који долазе у сеоску амбуланту нису само обични пацијенти већ постају и пријатељи са којима понекад и читаво радно време проведе у разговору.
Међу становницима које редовно користе здравствене услуге у сеоској амбуланти су и две старије жене из Мушникова. Оне су такође веома похвално говориле о здравственој заштити у селу. Услуга је кажу много добра.
“Много, много добра. И докторка обилази, ако треба инфузија, ако треба све. И медицинска сестра. Сви су добри, стварно. Немамо се на шта жалити”, казала је једна бака.
“Много смо задовољни. Много, не мало. Презадовољни смо. Услуга је само таква. Немамо речи да кажемо”, додала је друга.
Уколико у сеоској амбуланти пацијенти не могу да добију адекватну терапију, докторка позива санитетско возило из Велике Хоче које пацијенте транспортује даље, најчешће до Косовске Митровице или Лапљег Села.
Брдско-планински терен од петнаестак километара који обухвата више села Средачке Жупе, често је неприступачан, зими и једва проходан. До неких пацијената је јако тешко доћи. Међутим, здравствени радници амбуланте у Мушникову, улажу свој труд и сваки атом снаге како би пружили здравствену помоћ свакоме коме је потребна.
Извор: Радио Гораждевац