Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је, у кључном тренутку мировних преговора за Украјину, да ће, чак и ако се потпише споразум којим се окончава рат који је руски председник Владимир Путин покренуо пре скоро четири године, „Русија још дуго остати претња“, додајући да мировни план Вашингтона представља добру основу за преговоре и изразивши очекивање да рат може да се заврши до краја године.
Говорећи о мировном предлогу који је изнео Вашингтон, Руте је казао да оно чему се заиста диви код америчког председника Доналда Трампа јесте то што је од фебруара константно покушавао да изађе из ћорсокака са Путином како би окончао овај страшни рат, пренео је данас шпански лист „Паис“.
“Овај мировни план, о коме се расправљало у недељу у Женеви, био је основа за разговоре између Украјине и САД и добра је платформа за дискусије. Предлог садржи чврсте елементе и друге сегменте који захтевају више рада и дијалога. То је оно што Украјинци и САД тренутно раде”, казао је Руте за шпански лист.
На питање да ли је могуће да се рат заврши до краја ове године, Руте је казао да апсолутно верује у то. “Сви се молимо да се овај рат заврши што је пре могуће. Желим да учиним све што могу да помогнем у спровођењу визије председника Трампа да се то постигне”, поручио је он.
Коментаришући то што Русија жели да спречи Украјину да се у будућности придружи НАТО-у, он је истакао да Русија нема ни право гласа ни право вета на то ко може бити члан Алијансе. Руте је указао да, унутар НАТО-а, питање чланства захтева једногласност, као и да је на самиту у Вашингтону одлучено да је пут Украјине ка Алијанси неповратан, али да је истовремено неколико савезника, укључујући САД, рекло да се тренутно противе приступању Украјине.
“Када погледате мировни план и жељу да се осигура да Путин никада више не покуша да нападне Украјину, ако чланство у НАТО-у није опција, морамо бар да осигурамо довољно снажне безбедносне гаранције како бисмо спречили Русију да икада поново покуша напад”, рекао је Руте.
Он је истакао да је прво питање како одржати снажне украјинске оружане снаге, затим чиме „коалиција вољних“ коју предводе Велика Британија и Француска може да допринесе, као и како САД могу да допринесу, пошто је Трамп пре састанка са Путином на Аљасци рекао да жели да буде укључен у безбедносне гаранције.
Додао је да су разговори у недељу у Женеви, у којима су учествовали саветници за безбедност три највеће европске земље, показали да је увек постојао дијалог Европе и САД око мировног плана за Украјину.
Осврнуо се и на тврдње Шпаније да да може да испуни своје обавезе према НАТО-у трошећи 2,1 одсто свог бруто домаћег производа БДП-а, рекавши да то није реално.
“Шпанија ће ускоро видети да и она треба да потроши између 3,4 и 3,6 одсто БДП-а. Тренутних 3,5 посто заснива се на захтевима које су министри одбране договорили почетком јуна, пре самита у Хагу. То су трошкови поседовања 400 одсто више система противваздушне одбране, маневарских платформи, ракета дугог домета и свих осталих капацитета који су Европи и Канади потребни да би се одбраниле”, истакао је он.
Руте је додао да је позитиван аспект то што су се премијер Педро Санчез и његова влада обавезали на издвајање од два одсто БДП-а ове године, што је значајно.
“Шпанија троши много више на одбрану и желим да им захвалим на томе. Ту је и допринос Шпаније иницијативи PURL у оквиру које САД испоручују оружје које финансира ЕУ, а током посете украјинског председника Зеленског Мадриду, Шпанија је најавила много већи пакет од око 600 милиона евра. То су добре вести”, закључио је генерални секретар НАТО.
Извор: Танјуг
