Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић изјавио је за РТС да мере подстицаја за пољопривреднике остају исте и наредне године, али да ће бити промена код директних давања, која ће морати да се правдају рачунима за утрошена средства за изградњу нових објеката и набавку механизације. Најављује и да ће до краја године бити расписани преостали конкурси за набавку опреме и мера од 100.000 динара за јунице.
Стратегија у ресору пољопривреде се мења – фокус ће бити мање на екстензивним културама, а више на интензивним: воћу, поврћу и сточарству, који доносе веће приносе по хектару. После кијевског сајма о безбедности хране и сарадње Србије и Украјине, отвара се питање како глобалне кризе утичу на српску пољопривреду.
Више од половине свих државних субвенција 2026. године биће намењено пољопривреди.
Драган Гламочић рекао је да је укупан буџет за пољопривреду који је планиран за наредну годину максимум који држава може да издвоји, око седам одсто укупног буџета Републике, као и да мере подстицаја остају исте.
„Реч је о развојном буџету. Новац за развој руралних средина је двоструко виши и износи 12,9 милијарди динара. Даћемо новац за изградњу нових објеката, куповину опреме и механизације. Директна давања, такође, мораће да буду правдана рачунима, јер се дешавало да се средства користе за куповину станова и аутомобила, што до сада није било забрањено“, истиче Гламочић.
Према његовим речима, од наредне године новац ће и даље брзо стизати до произвођача, а биће уведен и календар јавних позива, односно тачно ће се знати који конкурси се расписују у ком месецу.
Министар најављује да ће у наредних десетак дана, односно до краја године, бити расписани сви јавни позиви за набавку опреме, као и подстицај од 100.000 динара за јунице.
Говорећи о безбедности хране и њеној контроли, Гламочић истиче да су инспектори свакодневно на терену, да се резултати провера редовно објављују и да је ситуација све боља.
Осврнувши се на медијске написе о афлатоксину у брашну, сумпор-диоксиду у јагодама или пестицидима у шљивама, министар објашњава да проблем није у прекорачењу дозвољених количина, већ у томе што на декларацијама није било назначено да производи садрже одређене супстанце, што је обавезно по прописима.
„Осим безбедности, радимо и на квалитету. Била је акција у вези са палминим уљем, а следи да свака намирница произведена у Србији има своју ознаку, која ће тачно показивати где је производ настaо и разликоваће се од хране из увоза. Не мислим да је храна из увоза лоша, већ да наши грађани имају право да знају шта је произведено у нашој земљи, посебно када је реч о месу“, наводи министар.
Гламочић додаје да је на сајму о безбедности хране у Украјини, где је присуствовао као изасланик председника Србије, кључна порука била да храна мора да буде доступна свима, без обзира на кризе и ратна дејства. На догађају је организована донаторска акција у којој је прикупљено око 200 милиона евра за Кијев.
„Кључно је што сам имао састанак са украјинским министром привреде и пољопривреде, на којем је разговарано о споразуму о слободној трговини, који Србија нема са Украјином, иако много тргујемо: увозимо метале, а од прошле године извозимо велике количине минералног ђубрива. Укидање тарифа у оба смера било би од великог значаја“, закључује министар.
