Српска православна црква данас слави Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатом као Аранђеловдан.
Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света.
Архангел Михаило на православним иконама представљен је како у десној руци држи копље којим побеђује Луцифера, а у левој палмову гранчицу, а сматра се чуварем вере православне и борцем против јереси.
Анђели су духовна, бестелесна бића, који извршавају Божју промисао, има их много и према хијерархији подељени су у девет рангова или чинова.
Највиши међу анђелима су седморица арханђела, међу којима је Михаило, који има још и титулу архистратига, по којем је овај празник добио име.
У строгој анђеоској хијерархији, где влада савршена једнодушност у послушности нижих чинова вишим, за војводу је изабран архангел Михаило, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст.
Увек се јављао на местима на којима се јављала и Богородица, тако да представља небеску силу и заштиту на земљи.
Сабор Светог Архангела Михаила уписан је у црквеном календару црвеним словом и веома је поштован међу православним хришћанима.
Обележава се 21. новембра по грегоријанског календару (8. новембра по јулијанском) у знак сећања на једног од анђела који су се са војском свих анђела супротставили силама зла.
На иконама се арханђео Михаило представља и са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци, јер према народном веровању, он у часу смрти узима људску душу.
Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе Светог Михаила да се, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема жито, што је неоправдано и нетачно.
Неопходно је припремити жито за славу, јер се жито припрема за душе предака, а не за душу свеца, који је пред Богом жив.
Аранђеловдан је једна од најчешћих српских слава, а да ли ће трпеза бити посна или мрсна, зависи од тога на који дан пада.
Уколико пада у среду или петак као што је то ове године, онда се спрема посна трпеза.
Аранђеловдан је слава манастира Грабовац и заштитник лозе Немањића.
Верује се да се на Аранђеловдан небо отвара за молитве, и да ће се верницима испунити и највеће, најважније жеље, ако се помоле из душе, искрено и са захвалношћу.
Извор: Танјуг