Предложени буџет за 2026. годину у основи представља наставак фискалне политике вођене током 2025. године, фискално је одржив и начелно кредибилан, оценио је Фискални савет Србије.
Истакао је да је, иако је нови дефицит номинално већи за око 200 милиона евра у односу на овогодишњи, то повећање у складу са очекиваним растом БДП-а, па планирани дефицит буџета и у 2026. остаје на нивоу од 3,0 одсто БДП-а, као и 2025. године.
„Предвиђени дефицит требало би да се финансира пре свега новим задуживањем земље, за око 2,2 милијарде евра, док ће преосталих приближно 700 милиона евра бити покривено коришћењем постојећих државних депозита. Због новог задужења, јавни дуг опште државе ће да порасте са око 39,9 милијарди евра на крају 2025. на око 42,1 милијарду на крају 2026. године. Међутим, његово учешће у БДП-у благо ће да се смањи – са 45 одсто на око 44,5 одсто – јер се очекује да ће привредни раст бити нешто бржи од раста дуга“, наводи се у оцени Фискалног савета.
Додаје се да је буџетом за 2026. планиран дефицит значајног обима, што држави даје простор за релативно високу јавну потрошњу, али да се ипак не прелази граница која би негативно утицала на макроекономску и фискалну стабилност земље.
Из Фискалног савета указују да је предложеним буџетом за 2026. први пут после дужег низа година нешто озбиљније смањено учешће јавних инвестиција у БДП-у али да и поред овог умањења, јавне инвестиције у Србији остају међу највећим у Европи, тако да се ово успоравање не може оценити као драматично.
Што се јавних прихода тиче, оцењује се да су они у предложеном буџету кредибилно планирани, у складу са измењеним макроекономским оквиром и наводи да се предвиђа раст укупних јавних прихода од 4,2 одсто у односу на њихово процењено извршење у 2025. години.
То је приметно ниже од очекиваног номиналног раста БДП-а у 2026. који се прогнозира на 6,8 одсто а као главни разлог за спорији раст јавних прихода од БДП-а наводи се смањење непореских прихода.
Када је реч о расходима, истиче се да су укупни расходи планирани у складу са пројектованим кретањем прихода, што је задржало фискални дефицит на нивоу из 2025, од 3,0 одсто БДП-а.
„У оквиру јавних расхода дошло је до одређених промена у структури, пре свега на рачун капиталних расхода. Најпре, законска индексација пензија од 12,2 одсто довела је до осетног повећања трансфера Фонду за пензијско и инвалидско осигурање, које процењујемо на око 20 одсто, што представља један од највећих појединачних притисака на расходе. Слично томе, и расходи за зараде запослених у општој држави су повећани брже од укупних јавних прихода“, истичу из Фискалног савета.
Додају да се плате у државном сектору у 2026. повећавају за 5,1 одсто, али да би на то требало додати и пренети ефекат ванредног раста зарада у образовању током 2025, што додатно увећава масу зарада у 2026. години и да је због свих притисака на текуће расходе, било неопходно направити извесна прилагођавања, пре свега на позицији јавних инвестиција.
Као хроничан проблем Закона о буџету истакнута је његова недовољна транспарентност. Замерка је да недостаје објашњење за неке конкретне ставке буџета које су знатно измењене и да „на пример, није јасно зашто се значајно смањују трошкови за обавезне резерве нафте, деривата нафте и природног гаса, што делује контрадикторно с обзиром на неизвесности у вези са санкцијама према НИС-у“.
Нарочито велики проблем, сматрају у Фискалном савету је тај, што изостаје објашњење за знатна поскупљења неких од највећих инвестиционих пројеката државе, попут Фрушкогорског коридора, пута Рума-Шабац-Лозница, пројеката линијске инфраструктуре, изградње Националног стадиона и саобраћајница за потребе специјализоване изложбе ЕКСПО.
Извор: Танјуг