Државе чланице Европске уније убудуће би имале рок од три дана у миру и шест сати у ванредним ситуацијама да омогуће пролазак војних снага и опреме других европских земаља преко своје територије, неке су од одредби новог предлога Европске комисије (ЕК) о успостављању тзв. „војног Шенгена“, чији је циљ значајно убрзање војне мобилности у оквиру Уније.
„Данас, да бисте преместили војну опрему и трупе, на пример са запада на исток, нажалост потребни су месеци. Желимо да се то дешава у року од неколико дана. Не можете да одбраните континент ако не можете да се крећете кроз њега“, изјавио је европски комесар за одрживи транспорт и туризам Апостолос Цицитикос на брифингу за медије, преноси Euronews.
Пакет за војну мобилност биће званично представљен данас и представља још један у низу планова Комисије усмерених на јачање одбрамбених капацитета ЕУ до краја деценије. Једна од кључних мера односи се на убрзано издавање дозвола за прекогранично кретање трупа и опреме. Тренутно правила у 27 чланица нису усклађена, па поједине земље на такве захтеве одговарају недељама. Комисија, стога, предлаже скраћење рока на највише три дана у миру и свега шест сати у ванредним приликама, уз подразумевано одобрење у потоњим случајевима.
План предвиђа и успостављање новог система за одговор у области војне мобилности, по узору на Механизам цивилне заштите ЕУ, што би укључило и „фонд солидарности за војну мобилност“, из кога би државе чланице стављале на располагање расположиве капацитете попут специјалних возова, трајеката или стратешких летелица.
Предвиђен је и каталог двонаменских транспортних и логистичких ресурса из цивилног сектора који би могли да се користе у војне сврхе.
Рад на координацији предстојећих активности водиће нова транспортна група за војну мобилност, у којој ће свака чланица имати националног координатора. Они ће, између осталог, одређивати приоритете за финансирање око 500 инфраструктурних пројеката потребних за унапређење четири војна коридора чије локације још нису саопштене.
Циљ је, наводи Euronews, модернизација путева, железнице, лука, аеродрома, тунела и мостова како би могли да издрже оптерећење тешке војне опреме.
„Стабилне логистичке мреже чине разлику између победе и пораза“, рекао је Цицитикос, истичући да је фокус на брзим, краткорочним улагањима која одмах повећавају капацитете.
Европски комесар процењује да је за реализацију пројекта потребно око 100 милијарди евра, док је у важећем буџету ЕУ до 2027. издвојено свега 1,7 милијарди, што је оценио као „кап у мору“.
Цицитикос је нагласио да чланице могу да користе и друге изворе, укључујући кохезиона средства и програм Security Action for Europe (SAFE) за одбрамбене кредите, док се инвестиције у инфраструктуру двонаменске намене могу урачунати и у испуњење нових циљева НАТО у области потрошње на одбрану.
Програм SAFE финансира се капацитетима за задуживање Европске уније, што значи да га на крају гарантује буџет Уније. Програм је осмишљен да помогне у развоју одбрамбених капацитета који су Европи најпотребнији, укључујући дронове, сајбер-одбрану, ракете и европски ваздушни штит, док Унија настоји да изгради довољно снажан војни потенцијал за одвраћање Русије.
Извор: Танјуг