Професор др. Бошко Миловановић и светски пијаниста Адем Мехмедовић данас су у Гораждевцу одржали јединствен поетско-музички час, одушевивши ученике и мештане. Кроз стихове, клавир и лична сећања, показали су како уметност превазилази границе, инспирише младе и шири емоције и знање.
Професор др. Бошко Миловановић, песник и универзитетски професор, одржао је данас поетски час у Гораждевцу, уз клавирску пратњу Адема Мехмедовића, пијанисте светског калибра. Програм је организован у фискултурној сали Основне школе „Јанко Јовићевић“, где је Миловановић пред ученицима говорио стихове и поделио са њима снажне личне импресије и сећања. За Радио Гораждевац истакао је колико за њега значи повратак у ово место.
„Пре 30 година ја сам овде био војник. Долазио сам у Гораждевац да бих видео једну цркву брвнару. А онда сам после тога годинама долазио у присуству мојих пријатеља који су монаси у манастиру Високи Дечани. А онда данас долазим и као неко ко казује стихове деци. За мене је то посебна емоција. Онај трансфер који сам ја добијао као дете од Мике Антића, Љубивоја Ршумовића, Десанке Максимовић… Баш онако како сам рекао на почетку програма. У школе су долазили песници, они су неопходни да дођу у школе. И тај норматив који ми данас постижемо овде, у енклави, тиме не могу да се похвале ни многе београдске школе“, каже Миловановић за Радио Гораждевац.
Професор Миловановић нагласио је колико је овакав програм важан за ученике, истичући спој поезије и музике који им је представљен.
„Па, сигуран сам да постоји та једна здрава интериоризација, тај трансфер знања из области поезије, музике, стиха. Тако су они данас могли да чују Мануела де Фаља, могли су да чују дело Шопена. Имали су на репертоару и песме које је написао Алекса Шантић, које су опеване, песме које је написао Бранко Радичевић, које су опеване. Просто, тражили смо репертоар који је био адекватан и за ђаке и за њихове наставнике“, рекао је професор Миловановић.
Он додаје да је важно да институције препознају значај оваквих програма и да их подрже, посебно када врхунски уметници доприносе културном животу у енклавама.
„Ми смо одговорни да те стандарде њима постављамо. Министарство културе, Министарство просвете поново имају задатак. Имају једног сјајног пијанисту, који је светског гласа, који долази у једну енклаву на Косову и Метохији да свира Шопена. Па зар то није довољно? Добар знак. Савршен“, казао је Миловановић.
Истиче и да су га ведра лица ученика из Гораждевца посебно охрабрила, дајући му, како каже, „ветар у леђа“ и потврду да је наступ био успешан због снажне размене емоција.
„Вечерас смо у Ораховцу, поново певамо за наше Ораховчане. А онда, ако Бог да, 24. у Зубином Потоку, 25. у Пасјану. Па ето, надам се да оно што смо данас поделили са публиком у Гораждевцу, да је та емоција допрла до оних који су нас овде послали и да они идентификују ту емоцију, потребу, и да нас поново ангажују и позову. Али ова ведра лица која сам данас видео, мени дају ветар у леђа да је наш наступ успешан, баш због тога што је било велике размене емоција“, рекао је професор Бошко Миловановић.
Адем Мехмедовић за Радио Гораждевац говори о својим музичким почецима и необичном путу који га је довео до светске пијанистичке сцене.
„Моји први кораци свирања клавира изгледали су тако што сам ја почео од старијег брата који је имао свој школски бенд. Они су свирали рок, и ја сам тад прво кренуо на гитари да учим акорде и све. У Новом Пазару тада није био неки простор за клавир, неко ко би могао да ме подучи, тако да могу да кажем да сам самоук. То је интересантно јер сам постигао неке светске успехе, награде на пијанистичким конкурсима и такмичењима у свету. То је све заслуга мог „лудачког“ вежбања, од када сам уписао средњу школу. Средњу музичку сам уписао у Крагујевцу, код професорке Виолете Васиљевић, директног потомка руске пијанистичке школе. Након тога сам уписао Новосадску академију, код професора Милана Миладиновића, где сам завршио основне и мастер студије, и где сам после радио као асистент на катедри клавира“, каже Адем.
Он додаје да је његово музичко путовање током година водило кроз најпрестижније академије и земље света, где је наставио да гради каријеру врхунског пијанисте и композитора.
„После дугог низа година концерата, такмичења, фестивала и пројеката, одлучио сам да наставим са тим и уписао још један мастер на Моцартеуму у Салцбургу у Аустрији, код професора Жака Рујеа. Затим сам отишао у Кину на још један мастер, али сам у међувремену био примљен на еминентни „Беркли колеџ“, где примају само 10 људи из целог света, па сам оставио тај живот у Кини и отишао у Америку. После тога сам отишао у Турску, где сам започео један докторат, потом се вратио, и већ дуги низ година имам концерте и наступам по свету, региону, по Балкану — и са Бошком и сам као соло клавир. Имам доста албума које сам издао, јер сам и активан композитор. Моји концерти су углавном класична музика, џез музика и моје оригиналне композиције“, казао је Мехмедовић за наш портал.
Мехмедовић истиче колико му значи што данас живи оно о чему је маштао још као дете.
„Стварно могу да кажем да живим живот својих снова. Одувек сам желео да живим од музике, да свирам и наступам. И исплати се труд — сећам се да сам од 8 до 12 сати дневно вежбао годинама“, каже Мехмедовић.
Говорећи о концертима који су му оставили најдубљи траг, Мехмедовић открива и која су му извођења посебно остала у сећању.
„Најдражи концерт ми је у Кијеву, пре 7–8 година, била је нека невероватна магија и ватра са публиком. Један од омиљених у скорије време био је у Косовској Митровици, пре две недеље, на отварању СПГ фестивала, где сам извео своје нове композиције за следећи албум који треба да снимим у Београду. Публика их је прихватила са толиком ватром да су кренули да ме грле усред концерта — нешто невероватно“, додаје он.
Мехмедовић описује данашњи наступ у Гораждевцу и одушевљење које је изазвао код деце, истичући колико му значи њихова пажња и реакција.
„Био сам растопљен! Толико деце, а сви држе пажњу. Кад сам свирао тог Шпанца, почели су да се њишу, да прате — било ми је преслатко. Видело се да су очи упрте у моје руке, да их занима. Мислим да је наша мисија предивна — да ширимо лепоту у времену које је тешко. Да ширимо квалитет и истину кроз уметност“, каже Мехмедовић.
На крају, Мехмедовић поручује младима да следе своје снове, верују у себе и не одустају чак и када резултати нису одмах видљиви.
„Да иду за својим сновима, за својом најбољом верзијом себе, без страха. Да не одустају онда када се чини да нема резултата — управо тада треба наставити. То је кључ“, казао је Адем Мехмдовић.
Професор Бошко Миловановић истиче да је идеја организовања данашњег наступа произашла из иницијативе Канцеларије за Косово и Метохију, на челу са Миленом Парлић, која је координатор за културу и односе са црквом и баштином, с циљем да се уметност приближи мештанима Гораждевца, Ораховца и целог региона.
„Канцеларија за Косово и Метохију, на челу са Миленом Парлић, која је координатор за културу и односе са црквом и баштином на Косову и Метохији, дошла је на идеју да, заправо, овакав један вид наступа поклони мештанима Гораждевца, Ораховца, свим становницима на Косову и Метохији“, рекао је професор Миловановић.
Овај јединствени поетско-музички час у Гораждевцу показао је колико уметност може да инспирише, повеже генерације и пренесе знање и емоције. Кроз стихове професора Миловановића и виртуозну клавирску интерпретацију Адема Мехмедовића, ученици и мештани доживели су искуство које ће дуго памтити, док је порука о праћењу снова и посвећености послужила као снажна инспирација младим генерацијама.
Извор: Радио Гораждевац